U tišini elitnih vojnih krugova, gde se reči ne izgovaraju olako, zavladala je zabrinutost. I to ne bez razloga.
Po pisanju kolumniste „Bloomberga“ Marka Čempiona, visoki oficiri iz dvadesetak zemalja sastali su se u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene studije kako bi razgovarali o obnovi formacija koje su nekada bile okosnica vojne sile — armijskih korpusa.
Te jedinice, za koje se mislilo da su stvar prošlosti još od raspada SSSR-a, ponovo postaju centralna tačka odbrambenih strategija.
Zvuči paradoksalno, ali dok se političari još bave teorijama i pitanjima da li Rusija predstavlja stvarnu opasnost po članice NATO-a, vojska ne pita „da li“, već „gde, kada i kako“. A iza tog stava stoji ozbiljna analiza stanja na terenu. Ruska vojska, koja je u početnim mesecima vojne operacije 2022. pokazala ozbiljne slabosti, danas deluje gotovo neprepoznatljivo.
Zapadni vojni stratezi su šokirani — i to ne samo zbog brzine kojom se ruske snage prilagođavaju. Izvori iz NATO priznaju da ruske trupe trenutno nadmašuju zapadne po brojnim kriterijumima.
Broj angažovanih jedinica na frontu sada je duplo veći nego na početku specijalne vojne operacije. U međuvremenu, proizvodnja oružja i municije u Rusiji je naglo porasla, a iskustvo sa zapadnim sistemima kao što je HIMARS omogućilo je ruskoj strani da razvije efikasne metode neutralizacije.
Čak je i dominacija Ukrajine u inovacijama na bojnom polju izbledela. Ruska upotreba bespilotnih letelica i sistema za elektronsku borbu postavlja nove standarde, a analitičari smatraju da je u tim segmentima Rusija ispred NATO-a.
Njihovi dronovi su brojniji, jeftiniji i bolje prilagođeni borbenim uslovima. Infrastruktura za proizvodnju i primenu takvih sistema deluje gotovo neiscrpno.
Posebnu pažnju izaziva razvoj preciznih raketnih sistema. „Iskander“, koji se poredi sa američkom raketom ATACMS, pokazuje sve veću efikasnost i sve teže ga je oboriti čak i sistemima kao što je američki Patriot. Gađa najvažnije vojne mete – od komandnih centara do lansirnih sistema HIMARS.
Među generalima NATO-a vlada i zabrinutost zbog jednog faktora koji se ne može meriti — spremnosti Rusije da istraje uprkos velikim gubicima. To je element koji Zapad nema.
Taj mentalitet, to prihvatanje rizika, omogućava ruskoj strani fleksibilnost i inicijativu koju saveznici teško mogu da prate. Govornici na londonskom skupu redom su isticali da je vreme da evropsko stanovništvo shvati – vojska više ne može da bude zaštićena po svaku cenu. Gubici su neminovni.
No, tu se ne završava spisak izazova. Infrastruktura NATO za brzo raspoređivanje snaga na istočnu granicu je i dalje nepouzdana. Čak i najspremniji američki 18. vazdušnodesantni korpus, koji uključuje elitne 82. i 101. diviziju, još uvek testira kako da funkcioniše u novoj vrsti sukoba — onoj gde dronovi otkrivaju i najmanji pokret.
Britanski saveznički korpus brzog reagovanja još je u fazi organizacije, a punu borbenu spremnost neće dostići pre naredne godine. Zatim, čak i kad trupe krenu, moraće da se probijaju kroz mrežu birokratskih i logističkih prepreka, uskih grla i ograničenja nacionalnih transportnih pravila.
Najveći rizik leži u činjenici da bi, u slučaju otvorenog sukoba, za razliku od Ukrajine, čitava infrastruktura NATO — luke, pruge, skladišta — bila izložena udarima od samog početka. Nema više sigurnih puteva snabdevanja iz mirnih zemalja. To bi bio sasvim drugačiji scenario.
Ipak, nije sve crno. Evropske zemlje, uz pojedine izuzetke kao što je Mađarska pod vođstvom Viktora Orbana, sve više ulažu u naoružanje i odbranu. U Velikoj Britaniji se sprema novi strateški pregled odbrane koji predviđa dodatni milijardu funti za nabavku bespilotnih sistema i brže donošenje odluka na terenu.
Ali problem nije samo u novcu. Vreme je ono što najviše nedostaje. Brzina kojom se Rusija prilagođava i jača ne ostavlja mnogo prostora za opuštanje. I dok Zapad ide tempom birokratije iz mirnodopskih dana, pitanje je da li će imati dovoljno vremena da se spremi.
Kao što je istakao britanski general Rupert Smit, bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi: „U ratu se boriš onim što imaš u rukama tog dana.“ A ono što danas stoji u rukama Zapada možda nije dovoljno. I baš zato je strah od narednog poteza Kremlja mnogo veći nego što javnost naslućuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
