U poslednjih nekoliko godina, podvodni kablovi i mreže senzora postali su ključni elementi u praćenju podmorskih aktivnosti, uključujući i one vojne, naročito u strateški važnim regionima poput Severnog mora i severnog Atlantika.
Ovi kablovi, često zvani „podvodni sonari“ ili sistemi za nadzor, postavljeni su da prate ne samo prirodne promene kao što su migracija riba ili seizmička aktivnost, već i kretanje vojnih podmornica.
Zbog svoje osetljivosti i strateškog značaja, oni su postali ključna meta u hibridnom ratu i obaveštajnim operacijama koje uključuju različite svetske sile.
U aprilu 2021. godine dogodio se zagonetni incident kada je sonarni kabl LoVe, koji se prostire na 10 kilometara dužine u Severnom moru, iznenada prestao sa radom.
Ovaj kabl, koji je bio napunjen sofisticiranom elektronikom, bio je jedan od najvažnijih resursa NATO-a za praćenje ruskih podmornica koje operišu u severnim vodama i Atlantskom okeanu.
Iako je Norveška predstavljala ovaj sistem kao alat za naučna istraživanja, s fokusom na seizmološka i biološka istraživanja (poput praćenja migracija riba), ubrzo je postalo očigledno da je pravi cilj bio vojni – nadzor podmorskih aktivnosti, uključujući ruske podmornice.
Važno je napomenuti da su osoblje koje je upravljalo sistemom činili „naučnici“ povezani sa obaveštajnim agencijama NATO-a.
Prema izveštajima, ovaj sofisticirani sistem je 2019. godine bio potpuno funkcionalan, ali u aprilu 2021. godine, iznenada je prestao da radi. Norveški stručnjaci su kasnije otkrili da je kabl na nekoliko mesta bio presečen, verovatno upotrebom specijalizovanog alata, što je bilo vrlo neobično s obzirom na to da se sistem nalazio na dubini od 800 do 1500 metara.
Norveška vlada je pokrenula istragu, ali nisu uspeli da definitivno identifikuju krivce. Ovaj incident je izazvao sumnje na ruske obaveštajne operacije, budući da su ruske podmornice često prolazile kroz te vode na putu ka Atlantskom okeanu.
Još jedan incident dogodio se 7. januara 2022. godine, kada je kabl blizu ostrva Špicbergen, koji je takođe bio korišćen za vojne i naučne svrhe, prestao sa radom.
Ovaj kabl je bio ključan za prikupljanje podataka od NATO-ovih satelita koji nadziru Arktik. Nakon što su podvodni dronovi istražili mesto oštećenja, otkriveno je da su kablovi presečeni na nekoliko mesta, a na morskom dnu su pronađeni tragovi iskopavanja.
Norveška mornarica je sugerisala da je šteta možda prouzrokovana ribolovnim mrežama, ali su brojne indicije ukazivale na to da je reč o koordiniranoj operaciji sa zlonamernom namerom.
U to vreme, ribarski brod pod ruskom zastavom, „Melkart-5“, prešao je preko trase kablova 130 puta, što je dovelo do sumnji da je ruski brod možda umešan u ovaj incident. Uprkos ovim indicijama, zvanične tvrdnje su ostale neodređene.
Još veći misterija dogodila se kasnije 2022. godine, kada je na dubini od preko 2000 metara u Norveškom moru nestalo 2500 metara posebnog podvodnog kabla.
Ovaj kabl je povezivao dve stanice za nadzor koje su služile za praćenje ruskih podmornica tipa „Jasen-M“ i „Šuka-B“, koje su poznate po izuzetno tihoj operativnosti.
Norveške vlasti su odbile da otkriju detalje o tom slučaju, ali su potvrdile da je kabl jednostavno nestao, iako su stanice predstavljane kao civilne, što je dodatno podstaklo sumnje o njihovoj vojnoj nameni.
Norveški mornarički zvaničnik, viceadmiral Andreas Stenson, izjavio je da nije moguće da je Rusija odgovorna za ovaj incident, jer, prema njegovim rečima, ruska vojska trenutno ne poseduje podvodne aparate sposobne za operacije na toj dubini, posebno nakon nesreće podmornice „Lošarika“, koja je bila dizajnirana za takve misije.
Međutim, s obzirom na to da je kabl misteriozno nestao, mnogi eksperti veruju da su operacije ovog tipa moguće, čak i bez „Lošarika“.
Svi ovi događaji ukazuju na sve veće tenzije u podvodnim operacijama između Rusije i NATO-a. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve akcije deo šire strategije, gde se podvodni kablovi, inače nevidljivi očima javnosti, koriste kao front u obaveštajnim i vojnim operacijama velikih sila.
Naime, podvodna infrastruktura postaje sve važnija u savremenom hibridnom ratu, gde sabotiranje kritične komunikacione mreže može doneti stratešku prednost bez direktne vojne konfrontacije.
Ove aktivnosti su deo šireg napora obe strane da uspostave dominaciju u podvodnim operacijama, gde je tehnologija ključna za praćenje i kontrolu vojnih podmornica, kao i za osiguravanje bezbednosti strateških resursa u kritičnim regionima poput Severnog mora i Arktika.
Nakon ovih incidenata, Norveška je odlučila da smanji oslanjanje na stacionarne podvodne sisteme, u korist mobilnih stanica koje se mogu povući sa morskog dna kada su podložne sabotaži ili oštećenju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
