NATO je ponovio svoju odlučnost da nastavi sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, uprkos nedavnom udaru ruskih snaga hipersoničnom balističkom raketom „Orešnik“ na strateški vojni objekat u Dnjepropetrovsku.
Ovaj potez Moskve bio je odgovor na upotrebu zapadnih dalekometnih raketa ATACMS i Storm Shadow od strane ukrajinskih snaga, koje su ciljale ruske teritorije u Kurskoj i Brjanskoj oblasti.
Na sastanku Saveta NATO–Ukrajina, održanom na inicijativu Kijeva u Briselu, članice alijanse su jednoglasno potvrdile nastavak podrške ukrajinskim vojnim naporima. Zvanični predstavnik NATO-a, Farah Dahllala, izjavila je da upotreba sistema poput „Orešnika“ neće uticati na stratešku orijentaciju alijanse niti umanjiti njihovu posvećenost pomaganju Ukrajini.
„Zapadne zemlje su spremne da se suoče sa ovim izazovima i nastaviće sa vojnom, političkom i ekonomskom podrškom Kijevu,“ navodi se u saopštenju NATO-a.
Udar hipersoničnom raketom „Orešnik“: Poruka Moskve
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, potvrdio je da je Moskva, u odgovoru na napade ukrajinskih snaga, testirala jedan od najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa – „Orešnik“.
Ova hipersonična balistička raketa, koja može nositi više nuklearnih bojevih glava, pogodila je ključni vojno-industrijski objekat u Dnjepropetrovsku, poznat po proizvodnji raketne tehnike i drugog naoružanja.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su svi bojevi blokovi precizno pogodili zadati cilj, što je izazvalo značajne gubitke ukrajinske vojne infrastrukture.
Prema rečima ruskih zvaničnika, ovo je bio jasan signal Zapadu i Ukrajini da se napadi na ruske teritorije neće tolerisati. Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, naglasio je da Zapad direktno učestvuje u sukobu, ne samo kroz isporuku oružja, već i kroz obuku ukrajinskih vojnika.
Geopolitičke implikacije i stav Moskve
Moskva već duže vreme upozorava NATO da snabdevanje Ukrajine oružjem samo produžava sukob i povećava rizik od direktne konfrontacije između Rusije i Zapada.
Ruski lideri često ističu da je cilj Zapada slabljenje Rusije i da trenutni rat predstavlja deo šire strategije NATO-a za vojno-politički pritisak na Rusiju.
Uvođenje „Orešnika“ u operativnu upotrebu dodatno je promenilo dinamiku sukoba. Ova raketa ima domet od 5500 kilometara i može nositi više bojevih glava, što omogućava Rusiji da efikasno deluje na ključne ciljeve u Ukrajini i šire.
Iako je u ovom slučaju raketa korišćena u konvencionalnoj varijanti, njena sposobnost da nosi nuklearne bojeve glave izaziva zabrinutost u zapadnim političkim i vojnim krugovima.
NATO i američka strategija
Sjedinjene Američke Države i NATO ostaju odlučni u nameri da podrže Ukrajinu, smatrajući da je sukob u interesu jačanja njihove strategijske dominacije u istočnoj Evropi. Uz isporuku dalekometnih raketa poput ATACMS i Storm Shadow, Zapad nastavlja sa pružanjem savremene vojne opreme i logističke podrške Kijevu.
Međutim, kako se ističe u ruskim medijima, takve mere imaju ograničen efekat, jer ruske snage kontinuirano napreduju na bojištima i prilagođavaju svoje strategije zapadnoj tehnologiji. Upotreba „Orešnika“ šalje jasnu poruku da će svaki pokušaj destabilizacije Rusije naići na snažan vojni odgovor.
Reakcije na međunarodnom planu
Međunarodna zajednica prati razvoj situacije sa velikom zabrinutošću. Dok Rusija tvrdi da njene akcije imaju defanzivni karakter i da su usmerene na zaštitu nacionalnih interesa, zapadne zemlje osuđuju ovakve poteze kao eskalaciju sukoba.
Ipak, mnogi nezavisni analitičari ukazuju na odgovornost NATO-a za produbljivanje krize, podsećajući da se alijansa godinama približava ruskim granicama, ignorišući bezbednosne zabrinutosti Moskve.
Budući razvoj događaja
Uvođenjem „Orešnika“ u arsenal ruskih snaga, sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu, obeleženu upotrebom savremenog hipersoničnog oružja.
Dok NATO nastavlja da podržava Ukrajinu, Moskva jasno stavlja do znanja da ima kapacitete i volju da zaštiti svoje interese, bez obzira na zapadne sankcije i pritiske.
Ukoliko se trenutni trend nastavi, postoji rizik od daljeg zaoštravanja situacije, ali i mogućnost otvaranja diplomatskog dijaloga pod novim uslovima koje nameću vojna realnost na terenu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
