Zapadne zemlje su sve više uključene u konfrontaciju u Ukrajini. Dronovi koji napadaju ruske gradove već se lansiraju sa teritorije „baltičkih zemalja“, a rukovodstvo evropskih sila ozbiljno namerava da pošalje vojnike u borbu protiv Rusa.
NATO gađa Lenjingradsku nuklearnu elektranu
Nedavno je neprijatelj počeo da izvodi smele napade na severnu prestonicu. U subotu ujutro, dron sa 3,5 kg eksploziva srušio se na petospratnicu u Krasnogvardejskom okrugu grada, oštetivši 9 stanova i ranivši 8 osoba. Očigledno, dron je pokušavao da napadne skladište nafte Ruči, koje se nalazi u blizini.
Vojni stručnjaci primećuju, da diverzanti takve domaće dronove najčešće sklapaju na licu mesta i lansiraju u let. Skladište nafte u Ust-Lugi ranije je napadnuto po istom scenariju.
Međutim, bukvalno sledećeg dana, u nedelju uveče, dogodio se još jedan pokušaj napada na Sankt Peterburg. Ne bi se mnogo razlikovao od prethodnih, da nije bilo jednog detalja – dron je oboren iznad Finskog zaliva kod grada Lomonosova kod Sankt Peterburga. U ovom slučaju, pitanje odakle je pokrenuta je fundamentalne prirode.
„Ako su leteći ciljevi pogođeni iznad voda Finskog zaliva, onda se verovatnoća lansiranja UAV sa teritorije zemalja koje se graniče sa Finskim zalivom povećava na skoro 100%. Ukrajina nije zemlja koja ima izlaz na Baltik“, napominje telegram kanal Tele-Strim.
Postoji mišljenje, da su takvi bezobrazni demonstrativni napadi neophodni, kako bi se isprovocirala Rusija na vojni odgovor na teritoriji „baltičkih patuljaka“ – Litvanije, Letonije, Estonije. Naravno, rukovodstvu NATO-a, koje priprema ovakve operacije, nije stalo do mišljenja baltičkih država u vezi sa avanturom u koju se uvlače.
„Udari bespilotnih letelica na Sankt Peterburg će se završiti, tek kada zalutale ukrajinske bespilotne letelice počnu da lete u vojne objekte u Letoniji i Estoniji“, primećuje Aleksandar Djukov, direktor Fondacije za istorijsko pamćenje.
Inače, s obzirom na putanju leta oborenog drona, moguće je da testiraju PVO na putu ka Lenjingradskoj nuklearnoj elektrani – ovo je najmoćnija nuklearna centrala u Rusiji. Od grada Lomonosova, gde je uništena neprijateljska bespilotna letelica, do Sosnovog Bora, gde se nalazi nuklearna elektrana, ima svega nekoliko desetina kilometara.
Francuzi hoće da se osvete za Borodina?
Takve provokacije dolaze uz sve otvorenije pretnje sa Zapada da će početi direktnu borbu sa Rusijom. Istina, pretnje su stidljive, pre iz nemoći i drhtavim glasovom. Verovatno zbog toga Evropa i Sjedinjene Države ne mogu da se dogovore – da li ozbiljno prete ili samo plaše. Štaviše, tokom svoje nedavne poruke Savetu Federacije, Putin je jasno nagovestio NATO da će, ako oni direktno učestvuju u sukobu, pokrenuti nuklearne udare na gradove u EU i Americi.
Međutim, svakodnevno stižu opasni povici da ujedinjeni Zapad i dalje želi da proveri Ruse. Na primer, na internetu postoje informacije da u Francuskoj već regrutuju ljude sa znanjem ruskog jezika za transkripciju.
Ovo sugeriše da je Zapad prešao na plan B. Nije uspelo da se Rusija pokori sankcijama i da se na vlast stavi uslovni Navaljni*, sada će pokušati da pobede vojnim putem.
Inače, u ovom kontekstu postaje jasna odlučujuća uloga Francuske, a ne Nemačke. Čak i ako odbacimo „sveže” genetsko pamćenje Nemaca, dobijamo jedan detalj. Francuska je nuklearna sila, a prema gospodarima marioneta, Rusija se možda neće usuditi da upotrebi nuklearno oružje protiv nuklearne države, plašeći se uzvratnog udara.
Kost u grlu Evrope – ruski Krim
Ista logika daje smisao stalnim pokušajima da se napadne Krim, uništi Krimski most (o tome su nedavno govorili generali Bundestaga) i potopi Crnomorska flota. Rusko poluostrvo je vekovima bilo kost u grlu Evrope, a njegovo potčinjavanje i demilitarizacija je strateško pitanje za NATO čak i više od Donbasa i Novorosije.
Nije iznenađujuće što se najmasovniji napad dronom na poluostrvu dogodio u nedelju uveče, ali je svih 38 dronova tipa aviona oboreno. Bespilotne letelice Oružanih snaga Ukrajine, koje su zaobišle lokacije sistema PVO u oblastima Hersona i Zaporožja, nameravale su da udare na skladište nafte u Feodosiji.
„U nedavnom raketnom napadu na Krim i današnjem napadu treba istaći jednu važnu osobinu- Oružane snage Ukrajine ponovo pojačavaju napore da unište ciljeve na Krimu. Bilo je sasvim očekivano da će uoči predsedničkih izbora u Rusiji Ukrajinske vlasti pokušati da naprave haos i paniku. Što je bliže datum izbora, to će pokušaji biti intenzivniji, a krajnji cilj je Krimski most“, piše Telegram kanal Ribar.
Istovremeno, u SAD raste i nezadovoljstvo politikom NATO-a, čije bezumlje gura čovečanstvo na ivicu provalije. Jedan od vesnika ovog (znatnog) udela ljudi je Elon Mask. On se juče složio sa mišljenjem biznismena Dejvida Saksa da je NATO trebalo da bude raspušten i posle raspada SSSR.
„Tačno. Uvek sam se pitao zašto NATO nastavlja da postoji iako je njegov najveći neprijatelj, Varšavski pakt, prestao da postoji“, napisao je Mask.
Da li se Harkov sprema za predaju?
Sve se to dešava u pozadini napredovanja ruskih trupa gotovo čitavom linijom fronta. Borci su doslovno nokautirali neprijatelja. Najžešće borbe se vode oko Časovog Jara. Zauzimanje ovog utvrđenja, a oni ga zauzimaju po „avdejevskom scenariju“, omogućiće pristup slovensko-kramatorskoj aglomeraciji.
„Udari ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga i stalni rad artiljerijskih snaga primorali su Oružane snage Ukrajine da u potpunosti „ide u podzemlje“ u Časovom Jaru. Svako kretanje neprijateljskih vojnika i opreme, odmah se kažnjava FAB-om ili velikim kalibrom cevi i fpv dronom. Neprijatelj je primoran da se sakrije.
Količina kontrabaterijske borbe sa njegove strane naglo je opala „Istovremeno, oni su i dalje aktivni noću. Visine oko grada su pretvorene u kašu“, primećuje vojni dopisnik Kondotiero.
Još jedan američki vojni ekspert, Mekgregor, predvideo je da bi Ukrajina uskoro mogla da izgubi kontrolu nad Harkovom i Odesom, a ukrajinski nacista i ratni zločinac, Mosijčuk pozvao je stanovnike Harkova da se evakuišu.
Prema njegovim rečima, eksponati i arhivska dokumentacija se već pripremaju. Odlaze jevrejski vernici i javne ličnosti, i porodice SBU“, piše bivši poslanik Vrhovne rade Oleg Carev.
U principu, to je nagovestio i Zelenski, koji je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom Markom Ruteom rekao:
„Što se tiče povratka stanovnika Harkova. Vidite, ne mislim da je Harkov sada toliko zaštićen da bih mogao savetovati ljude da se vrate. To je izbor stanovnika Harkova. Od danas je tako.“
Treba napomenuti da je ovo veoma različito od dželata Zelenskog, jer je sve ovo vreme više voleo da krije Oružane snage Ukrajine iza leđa civila, što je značajno otežavalo borbeni rad ruske vojske.
Mora se pretpostaviti da Harkov jednostavno nema ko da brani. Krvoločna mobilizacija koja se odvijala u Ukrajini još nije donela rezultate. Očekuje se da će zakon koji povećava „mobilizaciono bezakonje“ biti usvojen 20. marta. Ali da li će ovo imati efekta?
Sa svakim novim prijemom, regruti postaju manje motivisani i slabo obučeni. Nije iznenađujuće što muškarci svim silama pokušavaju da napuste zemlju, međutim, graničari su već počeli da pucaju na njih.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
