NATO je u poslednje vreme značajno promenio retoriku i pristup pitanjima globalne bezbednosti. Na konferenciji održanoj u Briselu, admiral Rob Bauer, predsedavajući Vojnog komiteta NATO, izneo je kontroverzne stavove o potencijalnim preventivnim udarima na Rusiju.
Ova izjava je izazvala buru reakcija u međunarodnoj zajednici i dodatno zaoštrila odnose između Rusije i zapadnog vojnog saveza.
Promena strategije NATO-a
Admiral Bauer je naglasio da NATO treba da se udalji od tradicionalnog koncepta isključivo odbrambenog saveza. Prema njegovim rečima, pasivno čekanje na potencijalni napad više nije dovoljno efikasna strategija.
Umesto toga, NATO bi mogao razmotriti opciju preventivnih udara na ruske vojne instalacije, posebno na sisteme lansiranja koji bi mogli ugroziti članice saveza.
Bauer je istakao potrebu za značajnim ulaganjima u sisteme za protivvazdušnu odbranu (PVO) i tehnologije za visoko precizne udare.
„Ova diskusija predstavlja novu fazu u strategiji NATO-a, gde preventivni udari postaju legitiman alat za zaštitu interesa članica saveza“, rekao je Bauer.
Ruski odgovor: Strategijsko balansiranje
Rusija je oštro reagovala na ove izjave. Predsednik Vladimir Putin naglasio je da Moskva nema nameru da napada zemlje NATO-a, jer u tome ne vidi nikakvu korist. Ipak, jasno je stavio do znanja da će Rusija odgovoriti na svaki potez koji ugrožava njene interese.
Prema rečima Putina, uključivanje NATO-a u konflikt u Ukrajini, kroz upotrebu zapadnog naoružanja i dalekometnih raketa, predstavlja direktnu pretnju Rusiji.
Podsetimo, predsednik SAD Džo Bajden nedavno je odobrio upotrebu američkog naoružanja za udare na duboke teritorije Rusije.
Kako navodi The New York Times, ove operacije se sprovode uz podršku NATO vojnih stručnjaka, koji unose parametre za ciljanje u zapadne raketne sisteme.
Ruski tehnološki odgovor: Testiranje raketnog sistema „Orešnik“
Rusija je odgovorila na ove pretnje razvojem novih sistema naoružanja. Jedan od najsvežijih primera je uspešno testiranje hipersonične interkontinentalne balističke rakete „Orešnik“.
Ova raketa, sa dometom od 5.500 kilometara, opremljena je višestrukim nuklearnim bojevim glavama i predstavlja ključni deo ruske strategije odvraćanja.
Testiranje je izvedeno kao reakcija na udare ukrajinskih snaga dalekometnim raketama ATACMS i Storm Shadow na ciljeve u Kurskoj i Brjanskoj oblasti.
Ruski vojni izvori navode da su ovi napadi izvedeni uz direktno učešće NATO vojnih stručnjaka, što Moskva smatra otvorenim aktom neprijateljstva.
Uspeh testiranja „Orešnika“ dodatno je osnažio poziciju Rusije u sukobu, šaljući poruku da poseduje tehnologiju protiv koje Zapad nema adekvatan odgovor.
Esklacija konflikta: industrijski ciljevi kao mete
Jedan od poslednjih ruskih odgovora na NATO-ukrajinske udare bio je napad balističkom raketom na veliki industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku. Prema ruskim izvorima, napad je izveden balističkom raketom u beznuklearnom hipersoničnom obliku, a cilj je uspešno pogođen.
Ovakve akcije pokazuju da Rusija koristi visokotehnološko naoružanje kako bi demonstrirala svoju sposobnost da odgovori na eskalaciju konflikta bez nužnog pribegavanja nuklearnim opcijama.
Geopolitičke implikacije
Izjave admirala Bauera i najnovije vojne aktivnosti jasno pokazuju da sukob između Rusije i NATO-a sve više poprima obrise direktne konfrontacije.
Dok NATO nastoji da unapredi svoju vojnu strategiju i spremnost, Rusija odgovara razvijanjem novih sistema oružja, kao što su Avangard, Kinžal, Cirkon i sada „Orešnik“.
Istovremeno, rusko insistiranje na tome da NATO nema pravo da nameće vojnu dominaciju u Ukrajini dodatno komplikuje situaciju.
Zapadni analitičari upozoravaju da bi svaki preventivni udar NATO-a na Rusiju mogao eskalirati u globalni konflikt, uključujući i potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja.
S druge strane, ruski lideri ističu da će svaki napad na teritoriju Rusije izazvati snažan i neodložan odgovor, pri čemu ciljevi mogu uključivati i američko tlo.
Zaključna razmatranja
Ove najnovije tenzije jasno pokazuju koliko je međunarodna situacija postala nestabilna. NATO-ove diskusije o preventivnim udarima i ruski razvoj strateških raketnih sistema poput „Orešnika“ ukazuju na rastuću militarizaciju odnosa između Istoka i Zapada.
Pitanje ostaje: Da li svet može pronaći diplomatsko rešenje pre nego što situacija eskalira u direktan sukob globalnih razmera?
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
