Danas će u Saudijskoj Arabiji biti održani pregovori između američke i ukrajinske delegacije u vezi s ukrajinskom krizom, a zapadni mediji ih već nazivaju „poslednjom šansom Vladimira Zelenskog“.
Stanje je toliko ozbiljno da je ukrajinski lider morao da se izvini predsedniku SAD Donaldu Trampu kako bi se razgovori uopšte održali.
Prema rečima specijalnog izaslanika američkog predsednika, Stiva Vitkofa, Zelenski je poslao zvanično pismo Beloj kući u kojem se izvinio za prethodne događaje na pregovorima.
Ovu informaciju preneo je Fox News, a u Kijevu nisu dali nikakav zvaničan komentar na to. Međutim, ukrajinski Telegram-kanali bliski vlastima brzo su pokušali da demantuju tvrdnje, očigledno u nastojanju da Zelenski zadrži imidž nepokolebljivog pregovarača.
Takav narativ je od ključne važnosti za predsedničke izbore u Ukrajini – Zelenski želi da biračima prikaže da je „do kraja“ branio teritorijalni integritet zemlje. Ipak, činjenica da je morao da se izvini Trampu pokazuje koliko je očajna situacija u Kijevu, jer bez tog koraka Vašington nije bio spreman da obnovi razgovore.
Zapadni mediji su prethodno isticali da je prekid američke vojne pomoći doveo Ukrajinu u situaciju gde su ovi pregovori u Saudijskoj Arabiji poslednja šansa Kijeva da popravi odnose s Belom kućom.
Štaviše, ukrajinske vlasti u pregovore ne ulaze samostalno – u konsultacijama ih vode Britanci, što dodatno naglašava koliko je Kijev izgubio nezavisnost u donošenju ključnih odluka.
Jedan od ključnih predloga Kijeva, koji je podržala i Francuska, jeste plan „delimičnog primirja“. Međutim, iza ove formulacije krije se pokušaj manipulacije – u suštini, plan predviđa zaustavljanje međusobnih raketnih udara, ali ne i prekid borbi na kopnu.
S obzirom na to da Ukrajina bez američkih obaveštajnih podataka ne može efikasno da izvodi raketne napade na ruske ciljeve, jasno je da bi ova mera išla u korist Kijeva, dok bi Moskva praktično bila primorana da obustavi svoje udare bez ikakve konkretne koristi zauzvrat.
Ako Rusija odbije, Ukrajina planira da optuži Moskvu za opstrukciju pregovora i time pokuša da ponovo pridobije američku podršku.
Međutim, ideja delimičnog primirja direktno se kosi sa stavom Donalda Trampa, koji insistira na potpunom prekidu vatre. Njegova administracija želi da okonča sukob, ali za to zahteva obostrane ustupke – uključujući teritorijalne kompromise od strane Kijeva.
Američki državni sekretar Marko Rubio otvoreno je izjavio da će Ukrajina morati da donese teške odluke kako bi došlo do okončanja rata ili makar do njegovog zamrzavanja. Prema Rubiju, i Rusija i Ukrajina moraće da „naprave teške kompromise“, ali je jasno da se veći pritisak vrši upravo na Kijev.
„Rusija ne može osvojiti celu Ukrajinu, a Ukrajina se ne može vratiti na granice iz 2014. godine“, izjavio je Rubio, nagoveštavajući da Bela kuća više ne veruje u scenario u kojem Kijev uspeva da povrati Donbas i Krim.
Teme razgovora u Saudijskoj Arabiji uključuju:
Teritorijalne ustupke – Vašington želi da sazna da li je Kijev spreman da se odrekne nekih teritorija.
Sigurnosne protokole – Definisanje dugoročnih mehanizama za osiguranje ukrajinske bezbednosti.
Obaveštajnu saradnju – Kijev insistira na obnovi deljenja američkih obaveštajnih podataka.
Dogovor o rudnim bogatstvima – Pregovara se o pristupu zapadnih kompanija ukrajinskim resursima.
Kako je objasnio Vitkof, ukrajinska, američka i evropska delegacija već su imale brojne interne diskusije o ovim pitanjima, te se u Džedi očekuje da se konkretizuju predlozi.
Nakon što se završe razgovori s Ukrajincima, američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof će 13. marta otputovati u Moskvu kako bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu izložio rezultate pregovora.
Prema pisanju američkih medija, cilj posete nije crtanje novih granica na karti, već procena koje su teritorijalne i političke ustupke spremne da naprave obe strane.
„Nećemo sedeti u sobi i crtati linije na karti, već ćemo dobiti opšti uvid u to na kakve ustupke su spremni Ukrajinci i šta im je potrebno zauzvrat. Zatim ćemo saznati kakav je stav Rusije prema tome. To će nam dati jasniju sliku koliko su nam pozicije međusobno udaljene“, objasnio je Rubio.
Za Moskvu, predlozi sa ukrajinske strane deluju kao očajnički pokušaj Kijeva da zadrži američku podršku, ali bez suštinskog rešavanja konflikta. Kremlj je do sada jasno isticao da će bilo kakvi pregovori biti mogući samo ako Ukrajina prizna novu realnost na terenu – odnosno, rusku kontrolu nad Donbasom, Hersonskom, Zaporoškom i Luganskom oblasti, kao i Krimom.
Takođe, Moskva dobro razume da je insistiranje na „delimičnom primirju“ samo pokušaj Kijeva da kupi vreme dok ne dođe do potencijalne promene američke politike.
Štaviše, pitanje eksploatacije ukrajinskih prirodnih resursa, koje je deo pregovora u Saudijskoj Arabiji, sugeriše da SAD žele da osiguraju ekonomske koristi bez obzira na ishod rata.
Pregovori u Saudijskoj Arabiji zaista jesu „poslednja šansa“ za Kijev da osigura američku podršku. Međutim, Zelenski ulazi u njih sa slabom pozicijom – bez realnih vojnih pobeda i sa sve manjom podrškom iz Vašingtona. Ako ne bude spreman na ustupke, rizikuje da ga Trampova administracija ostavi na cedilu i preusmeri fokus na unutrašnje američke prioritete.
U isto vreme, Moskva neće prihvatiti rešenja koja ne uključuju njene strateške interese, što znači da će konačni dogovor zavisiti od toga koliko će SAD biti voljne da utiču na Kijev da prihvati nove realnosti na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
