Teorije o postojanju vanzemaljskog života i mogućnosti da je NASA sakrila dokaze o životu na Marsu, privlače veliku pažnju javnosti i stvaraju kontroverze unutar naučne zajednice.
Jedan od najistaknutijih zagovornika ideje da je NASA sakrila ključne dokaze o postojanju života na Marsu jeste naučnik Bari DiGregorio sa Univerziteta Bakingem.
Njegova tvrdnja da NASA namerno prikriva tragove vanzemaljskog života, tačnije fosilne otiske na površini Marsa, otvorila je debatu o mogućem životu na Crvenoj planeti i motivima agencija poput NASA-e u upravljanju tim informacijama.
Glavne tvrdnje Barija DiGregoria
DiGregorio je istraživač na Centru za astrobiologiju Univerziteta u Bakingemu, specijalizovan za proučavanje mikroskopskog života na Zemlji.
Njegova ključna tvrdnja jeste da NASA namerno zataškava otkriće fosilnih otisaka na Marsu, koji ukazuju na tragove života sličnog onome koji je postojao na Zemlji u geološkom periodu poznatom kao ordovicijum.
U svojoj izjavi, DiGregorio ističe da su slike sa rovera Curiosity, koje je NASA prikupila sa površine Marsa, jasni dokazi o postojanju tragova sličnih ordovicijskim fosilima na Zemlji. On sugeriše da bi ovi fosili mogli biti rezultat aktivnosti mekih organizama koji su nekada živeli na Marsu.
Međutim, NASA je te tvrdnje odbacila, tvrdeći da oblici zabeleženi na slikama predstavljaju kristale, a ne fosile vanzemaljskog porekla. DiGregorio se ne slaže s ovom interpretacijom i ističe da kristali ne mogu da se granaju i uvijaju na način kako to pokazuju tragovi na slikama.
Njegova teza je da NASA odbija da podrobnije ispita otkrića kako bi izbegla komplikacije u vezi sa svojim planovima za buduće misije, uključujući planiranu ljudsku misiju na Mars 2030-ih godina.
Dodatna podrška i slične teorije
DiGregorio nije jedini naučnik koji je izneo tvrdnje o postojanju života na Marsu. Dr. Džon Brandenburg, još jedan naučnik poznat po kontroverznim tvrdnjama, izneo je tezu da je Mars nekada bio dom složenih vanzemaljskih oblika života, za razliku od jednostavnih mekih organizama o kojima govori DiGregorio.
Prema Brandenburgovoj teoriji, Mars je bio mesto napredne civilizacije koja je uništena u nekom kataklizmičkom događaju, potencijalno nuklearnom ratu.
Brandenburgova teorija sugeriše da su visoke koncentracije ksenona-129 u marsovskoj atmosferi i neobični tragovi na površini planete rezultat takvog sukoba.
On veruje da su drevne marsovske civilizacije bile na mnogo višem nivou tehnološkog razvoja, a ne samo mikrobi ili meki organizmi o kojima DiGregorio govori.
DiGregorio protiv NASA-e: Rasprava o kristalima
Ključni argument NASA-e protiv DiGregoriovih tvrdnji jeste da oblici koje rover Curiosity fotografiše nisu tragovi fosila, već kristali. NASA je tvrdila da su strukture slične onima koje se prirodno formiraju kroz procese poput kristalizacije, naglašavajući da još uvek istražuju te oblike.
DiGregorio, međutim, ostaje skeptičan prema NASA-inim objašnjenjima. On ukazuje na to da kristali ne mogu da objasne specifične oblike i šablone koji su vidljivi na slikama.
DiGregorio smatra da NASA-ino odbijanje da dalje istraži ovu oblast u Gale krateru, za koju je poznato da je nekada bila dom velikih jezera pre milijardu godina, pokazuje nameru da se izbegne bilo kakva potvrda o postojanju života.
On dodatno ističe da je odluka NASA-e da nastavi sa kretanjem rovera Curiosity bez detaljnijeg istraživanja ovih formacija bila neobična, s obzirom na važnost potencijalnog otkrića.
Za DiGregoria, ovo je ključno pitanje koje traži odgovor: zašto je NASA odbila da detaljnije prouči dokaze koji bi mogli biti povezani sa životom na Marsu?
Kontroverze i šira implikacija
Iako su tvrdnje Barija DiGregoria i sličnih naučnika izazvale pažnju, naučna zajednica je podeljena po pitanju ovih teorija. Skeptici smatraju da je NASA do sada uvek bila transparentna u vezi sa svojim istraživanjima i da nema dokaza koji bi ukazivali na prikrivanje informacija.
Oni tvrde da su DiGregoriove tvrdnje previše spekulativne i da nema dovoljno čvrstih dokaza koji bi potkrepili ideju o postojanju života na Marsu u obliku fosila.
S druge strane, pristalice ovih teorija ističu da postoji mogućnost da NASA, kao velika državna organizacija, ima političke ili strateške razloge za prikrivanje informacija.
Neki od njih smatraju da bi otkriće života na Marsu moglo promeniti način na koji ljudi posmatraju svemir, što bi moglo imati dalekosežne posledice po čovečanstvo i njegov odnos prema istraživanju svemira.
Kontroverze o postojanju života na Marsu i tvrdnje da NASA skriva dokaze o vanzemaljskim fosilima, predstavljaju fascinantnu temu koja kombinuje nauku, teorije zavere i filozofska pitanja o mestu čovečanstva u svemiru.
Bari DiGregorio i drugi istraživači poput njega postavljaju pitanje da li su naučne institucije uvek otvorene i transparentne u vezi sa otkrićima koja bi mogla promeniti naše shvatanje svemira.
I dok NASA nastavlja sa svojim istraživanjima, debata o mogućem životu na Marsu i dalje privlači pažnju, podstičući maštu i interesovanje za budućnost istraživanja svemira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
