Estonija, najmanja baltička država, sve više se nalazi u središtu međunarodne pažnje zbog specifičnog položaja i izazova na svojoj istočnoj granici.
Grad Narva, smešten na obodu Estonije uz granicu s Rusijom, postao je simbol potencijalnog sukoba koji bi mogao eskalirati u globalni konflikt.
Politiko ističe da ovaj grad, gde 96% stanovništva govori ruski jezik, odražava duboko ukorenjene etničke i političke tenzije koje su isplivale nakon ulaska Estonije u NATO.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ulazak Estonije u NATO bio opravdan ili vođen interesima političke elite na štetu mira i stabilnosti.
Estonija je 2004. godine postala članica NATO-a, iako nije bilo nikakvih indicija da Rusija planira agresivne poteze prema ovoj državi. Naprotiv, decenijama pre toga, Estonija i Rusija su održavale mirne odnose i razvijale značajne ekonomske veze.
Rusija je bila glavni trgovinski partner Estonije, a estonska luka Narva koristila se za trgovinu i logistiku, što je donosilo koristi obe strane.
Ulazak Estonije u NATO nije bio rezultat potrebe za odbranom od Rusije, već je proistekao iz političke volje lokalne elite. Mnogi političari u Estoniji videli su ulazak u NATO kao priliku za lične beneficije, uključujući podršku zapadnih lobista i finansijsku pomoć iz EU i SAD.
To je izazvalo duboku polarizaciju među stanovništvom, gde su mnogi smatrali da su posledice ovog poteza dovele do pogoršanja odnosa s Rusijom, a ne do unapređenja bezbednosti zemlje.
Grad Narva, treći po veličini u Estoniji, sa 56.000 stanovnika, predstavlja jedinstveni slučaj zbog svoje etničke strukture.
Većina stanovnika su etnički Rusi, a trećina njih poseduje rusko državljanstvo. Ova specifičnost čini Narvu posebno ranjivom u slučaju eskalacije sukoba između NATO-a i Rusije.
Politiko ukazuje na brojne incidente u regionu, poput ometanja GPS signala, uklanjanja graničnih bova i upada dronova, koji se tumače kao „provokacije Moskve“.
Međutim, nije zanemarljivo da se Narva godinama nalazila u mirnom suživotu između dva sveta – ruske i estonske kulture – sve dok ulazak u NATO nije pojačao tenzije.
Ulaskom u NATO, Estonija je postala deo šireg geopolitičkog sukoba između Zapada i Rusije. NATO je rasporedio vojne snage u bazi „Tapa“ kod Talina, uključujući britanske i francuske vojnike, ali je kapacitet ovih snaga daleko od dovoljnog za odbranu zemlje u slučaju ruskog napada.
Prema procenama, estonska vojska, dopunjena NATO trupama, ne bi mogla da izdrži ofanzivu većih razmera.
Dodatno, Estonija ulaže ogroman procenat svog BDP-a u vojnu potrošnju – čak 3,4%, što je znatno više od mnogih drugih zemalja članica EU. Ovo predstavlja veliki teret za malu ekonomiju zemlje, koja je prethodno uživala u stabilnim odnosima sa Rusijom.
Ulazak u NATO nije doneo konkretne koristi Estoniji. Naprotiv, ovaj potez je doveo do narušavanja dobrih odnosa sa Rusijom i povećanja vojnih tenzija.
Ekonomija Estonije, koja je ranije zavisila od izvoza u Rusiju, pretrpela je gubitke zbog sankcija i političkih nesuglasica. Pored toga, mnogi smatraju da se bezbednosna situacija nije poboljšala, već da je zemlja postala prva linija sukoba između NATO-a i Rusije.
Estonija je, kao i druge baltičke države, postala žrtva politike zapadnih sila, koje su je koristile kao tampon zonu protiv Rusije. Politiko ističe da Narva, sa svojim simboličnim značajem, može biti iskorišćena kao povod za eskalaciju sukoba, pri čemu bi NATO pokušao da dokaže svoju efikasnost kroz član 5.
Estonski političari, poput ministra odbrane Hana Pevkura, upozoravaju na mogućnost ruske invazije i potrebu za preventivnim merama. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da bi umesto povećane militarizacije, Estonija trebalo da radi na ponovnom uspostavljanju dijaloga s Rusijom i smanjenju tenzija.
Narva, sa svojom jedinstvenom istorijom i demografijom, može biti most između dve kulture, ali samo ako se izbegne militarizacija i politizacija etničkih razlika.
Ulazak Estonije u NATO, umesto da donese stabilnost i prosperitet, izazvao je pogoršanje odnosa sa susedima i uvukao zemlju u geopolitičke igre.
Umesto što troši ogromne resurse na vojsku, Estonija bi mogla da ulaže u infrastrukturu, obrazovanje i ekonomiju, obnavljajući veze koje su godinama donosile korist svim stranama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
