Zdravlje creva sve češće se pominje kao ključ dugovečnosti i snažnog imuniteta. Nije slučajno – u crevima živi ogroman broj mikroorganizama koji zajedno čine tzv. crevni mikrobiom, a upravo od njihove ravnoteže zavisi i to koliko energije imamo, kako varimo hranu, ali i kako se borimo protiv svakodnevnih izazova.
Stručnjaci ukazuju da se dobar mikrobiom ne može postići bez dve ključne stvari – probiotika i prebiotika. I ne, to nije isto.
Probiotici su korisne bakterije koje naseljavaju naša creva – doslovno „dobre bakterije“ koje pomažu varenju, stvaraju vitamine i učestvuju u zaštiti od patogena. Najčešće ih unosimo fermentisanom hranom, poput jogurta, kefira, kiselog kupusa, kimčija i miso paste.
Ali tu ne staje priča. Te bakterije, koliko god bile korisne, moraju se hraniti da bi opstale i radile posao kako treba. E tu nastupaju prebiotici – vrste vlakana koje naša creva ne vare, ali su savršen obrok za dobre bakterije. Nalaze se u namirnicama poput belog luka, crnog luka, banana, špargli, integralnih ovsenih pahuljica, cikorije i jerusalimske artičoke.
Zamislite to ovako: u creva unesete probiotike – to je kao da ste posadili cveće u bašti. Ali bez zalivanja – bez prebiotika – to cveće neće opstati. Zato je ključno da se ova dva tipa hrane kombinuju, a ne da se oslanjate samo na jedno.
Zanimljivo je da se, prema nekim novijim studijama, ravnoteža u mikrobiomu može povezati i sa raspoloženjem – jer se u crevima proizvodi i deo serotonina, takozvanog hormona sreće. Narušen mikrobiom može značiti i sporiji metabolizam, češće upale, pad koncentracije, pa čak i probleme sa kožom.
U praksi, najjednostavniji način da nahranite svoja creva jeste da svaki dan u ishranu ubacite bar jednu fermentisanu namirnicu i jednu bogatu vlaknima koje služe kao hrana za bakterije.
Na primer – jogurt za doručak, šaka ovsene kaše sa bananom ili salata sa rendanom cikorijom uz ručak. Male promene, ali velike posledice.
Creva možda ne vidimo, ali nam svakodnevno daju do znanja kako se osećaju. A kad ne rade kako treba – ceo organizam oseća posledice. Zato je vredno razmisliti: da li hranimo sebe, ili samo punimo stomak?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
