[adsenseyu3]
Knjiga autora Borisa Rašete sa naslovom „Titov najtajniji agent“ donosi par interesantnih činjenica kako su se najkrupnija geopolitička i istorijska pitanja nekadašnje SFRJ rešavala preko kreveta, a ne samo na bojnom polju.
Vladislav Ribnikar, osnivač dnevnog lista Politika, nije bio preterano oprezan čovek. Na put u komunističku Moskvu, 1928. godine, otišao je nešto pre venčanja s devojkom koja mu je dugo vremena bila verenica. Na put u sovjetsku prestonicu je otišao sa Dragišom Vasićem i Sretenom Stojanovićem, ali se vratio posle njihovog povratka.
Zašto se Ribnikar „malo duže“ zadržao u Moskvi od ostatka ekskurzije?
Kada je u Moskvi „slučajno“ upoznao atraktivnu Ruskinju, naivni Ribnikar nije ništa posumnjao – a nije bio ni preterano veran svojoj verenici, kako znamo danas, nepun vek nakon inkriminiranih događaja.
[adsenseyu1]
Rusi su mu podmetnuli devojku, koja ga je skoro odvela pred oltar – što bi svakako uništilo njegovo planirano beogradsko venčanje i preraslo u državni skandal.
Kad su mu Rusi ponudili izlaz – pod uslovom da sarađuje sa ruskom tajnom službom – siroti Ribnikar je rekao „Da“, a potom istu reč, doduše u malo drugačijem kontekstu, izustio je i pred oltarom…
Ubrzo je „Politika“, sa njim na čelu, postala stecište članova ilegalne Komunističke partije Jugoslavije i najuspešnija evropska karika Staljinovog „Crvenog orkestra“, sovjetske špijunske organizacije kojom je iz Moskve rukovodio general Pavel Ivanovič Berzin.
Ovo je samo jedna od epizoda koja pokazuje kako su se neka geopolitička i istorijska pitanja rešavala preko kreveta, a ne samo na bojnom polju.
Uloga seksa u špijunaži je neprocenjiva.
[adsenseyu4]
Ivan Steva Krajačić – Majstor svog zanata
Kako pokazuje knjiga „Titov najtajniji agent“, koja govori o šefu svih ruskih špijuna u Jugoslaviji, Ivanu Stevi Krajačiću, koji je kao majstor svog zanata Titu „poturio“ ne samo Jovanku, već i dve maserke – legendarne sestre Grbić, na koje je Jovanka Broz bila bukvalno alergična.
“Odnos Tita i Krajačića, takozvanog Steve… Niko mi to ne može objasniti. Obratio sam se Herti Haas, Titovoj bivšoj supruzi, obratio sam se i drugima da mi pomognu u tumačenju, jer za mene je taj odnos bio neshvatljiv. Ali bio je takav i za njih. Tito je Krajačiću najviše verovao, a zašto?”, tvrdi Vladimir Velebit, Titov diplomata.
Legenda kaže kako je Krajačić podveo Titu Jovanku, koja je u Moskvi prošla ruski obaveštajni kurs, pa su njih dvoje, u dogovoru, špijunirali Broza.
[adsenseyu1]
Neki tvrde da je bio „Raspućin sa Brozovog Dvora“. Jovanka je u Krajačića imala neograničeno poverenje, koje ni jedne sekunde nije bilo narušeno. Krajačić je bio Titu „graditelj svratišta“ – gradio mu je vile – ali i „graditelj stratišta“, jer je za Josipa Broza radio apsolutno sve.
U knjizi „Ivan Krajačić Stevo: Ja o sebi, drugi o meni“ iznesena je i priča o tome kako je Stevo dočekao duboku starost jer je znao „zašto je Ranković naprasno otišao u penziju, a i zbog čega Krcun Penezić nije imao šanse da dočeka penziju“.
„Staljin mu je, kažu, dao pištolj da ubije Josipa Broza. Nije izvršio naredbu. Bio je to početak divnog prijateljstva. Ivan Stevo Krajačić, najvažniji Titov obaveštajac, bio je jedini čovek koji je u Titove odaje ulazio kao u vlastito predsoblje. Znao je sve o svima. Brozu je omogućio obračun s Rankovićem, spašavao je hrvatske kadrove zatvora i progona, bio najvažniji čovek Hrvatske uz Bakarića. Stepan Đureković prikazao ga je kao hrvatomrsca i krvoloka. Velikosrpski autori prikazuju ga kao srbomrsca i ustašu. Iako je bio šef Ozne i Titov ministar policije, postao je jednim od najvažnijih kreatora hrvatskog osamostaljenja. Po Zagrebu se govorkalo da mu svake nedelje u bazen dovoze cisterne sa morskom vodom i da iz Španije svake godine dobija hiljade buteljki najboljeg vina…“, stoji u Rašetinoj knjizi.
[adsenseyu4]
Smrt nevenčane supruge Josipa Broza Tita
Ali najzanimljivija je – očigledno izmišljena – priča o tome kako se Tito „oslobodio Davorjanke Paunović“.
– Te noći, uoči prvomajske parade 1946. godine, Broz nije došao kući na večeru i spavanje. Kući ga je s nestrpljenjem očekivala bliska saradnica i nevenčana supruga, Davorjanka Paunović Zdenka. Teško bolesna, Zdenka, koju je izmorila bolest, u narodu poznata kao jeftika (tuberkuloza), smogla je nekako snage da ujutro porani, ne bi li pronašla nestašnog Broza. Zdenka se vrlo rano iz rezidencije uputila ka Belom dvoru. Ubrzo je lako i brzo pronašla svog Josipa, u to vreme već maršala… Iz stanja očaja, u koje je dovedena bolešću, za koju kaže da napada ljude koji, inače previše pate, Zdenka je ubrzo prešla u bezumno stanje. Kada je u jednoj od odaja Belog dvora zatekla nju, ženu crne kose, pored svog Broza. Umesto pozdrava, usledio je vrisak… Zdenka je skupila poslednje atome snage, zgrabila pištolj, isti onaj kojim je pratila Broza prilikom njegovog odlaska iz Beograda na slobodnu partizansku teritoriju, u valjevski kraj. Usledio je pucanj. Uzdrhtalu, i već onemoćalu Zdenkinu ruku na obaraču preduhitrio je mlađi i na pištolju puno brži Brozov ordonans. Usledio je pucanj… Jedini očevidac, posmatrač sa strane bio je, a ko drugi, Ivan Stevo Krajačić.
On je baš tada došao do Broza kako bi mu podneo najsvežiji izveštaj. Kao oprobani i iskusni obaveštajac, Stevo se najpre i brže od svih snašao – „proglasio“ je Zdenkinu smrt i sve je krenulo prirodnim tokom…
(Blic.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
