Prema novim istraživanjima šetanje smanjuje mogućnost kardiovaskularne smrti kod ljudi starijih od 65 godina, u više od 50 odsto slučajeva.
„Naša studija pruža dodatne dokaze da starije osobe, koje su fizički aktivne, imaju manji rizik od dobijanja koronarnih bolesti srca, moždanog udara i smrti prouzrokovane kardiovaskularnim bolestima“, kaže jedan od istraživača, Rita Antikajnen, profesorka gerijatrije na Univerzitetu u Oulu, Finska.
[adsenseyu1]
„Zaštitni efekat fizičke aktivnosti u slobodno vreme zavisi od doze – drugim rečima, što više radite, to bolje. Aktivnost vas štiti čak iako imate druge faktore rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, poput visokog holesterola“, primećuje Antikajnen.
Studija je proučavala povezanost između fizičke aktivnosti u slobodno vreme i rizika od kardiovaskularnih bolesti i mortaliteta kod 2.456 muškaraca i žena, u dobi od 65 do 74 godine, koji su bili uključeni u Nacionalnu studiju FINRISK-a, između 1997. i 2007. godine.
Učesnici su praćeni do kraja 2013. godine.
Istraživači su samoinicijativnu fizičku aktivnost poput šetnje, vožnje bicikla ili obavljanja drugih vidova lakših vežbi (ribolov, baštovanstvo, lov), najmanje četiri sata nedeljno, klasifikovali kao umereni nivo fizičke aktivnosti.
U visoke nivoe fizičke aktivnosti svrstali su rekreativne sportove (trčanje, džogiranje, skijanje, gimnastika, plivanje, igre sa loptom) ili intenzivno treniranje ili sportska takmičenja, najmanje tri sata nedeljno.
Tokom prosečnog praćenja od 11.8 godina, 197 učesnika je umrlo od kardiovaskularnih bolesti, a 416 je imalo prvi srčani napad.
Istraživači su otkrili da je umerena i visoka fizička aktivnost u slobodno vreme povezana sa 31% i 45% smanjenim rizikom od akutnog kardiovaskularnog napada, kao i sa 54% i 66% smanjenom smrtnošću, prouzrokovanom kardiovaskularnim bolestima.
Nalazi su predstavljeni na kongresu ESC (Evropsko udruženje kardiologa) 2016., u Rimu.
Kako šetnja doprinosi zdravlju?
Sprečava bolesti
Šetanje (kao i svaka redovna vežba) pomaže vam da ostanete u formi. Jedan od dugoročnijih efekata redovne šetnje jeste jačanje imunološkog sistema. Istraživanja pokazuju da šetanje sprečava oboljevanje od osteoporoze i dijabetesa. Takođe može smanjiti rizike od niske koncentracije šećera u krvi i sprečiti probleme gustine kostiju.
Širi pluća
Ponavljanje aktivnosti vodi poboljšanju. To znači da će se vaše telo prilagoditi obavljanju težih zadataka. I ne samo da jačaju vaši mišići, već i druga vitalna područja. Što je vaša šetnja intenzivnija, vaša pluća moraju da rade brže, kako bi održala pravilno disanje. Prilikom šetanja ili trčanja fokusirajte se na disanje kroz nos, kako biste održali efikasno disanje i još više proširili svoja pluća.
[adsenseyu4]
Sprečava gojaznost
Ako ste aktivni, pomažete svom telu da se kreće ka vašoj idealnoj težini. Sagorevate višak masnoće i kalorija i gradite mišiće.
Poboljšava raspoloženje
Dokazano je da šetnja pomaže u borbi protiv depresije, poboljšava krvni pritisak i pozitivno utiče na raspoloženje. Preporučuje se šetnja ujutro kako bi se mozak probudio, krv prostrujala i telo opustilo.
Ovi aspekti šetnje pokazuju neke od mogućih razloga za povezanost sa dužim životnim vekom.
Šetnja je odličan uvod u izbor načina života koji sprečava buduće zdravstvene probleme i bori se sa sadašnjim.
Webtribune.rs
