Nafti i gasu odzvonilo – I Rusija prelazi na zelenu energiju

Tvorac programa privatizacije, energetski inženjer i „nanotehnolog“ cele Rusije, a sada specijalni predstavnik predsednika Rusije za odnose sa određenim „međunarodnim organizacijama“ Anatolij Čubajs, nedavno je održao predavanje u kojem je s patetikom govorio o tome kako treba pravilno pripremiti državu i zakoračiti u svet koji se brzo menja.

Kao i uvek do sad, pojavila su se mnoga neprijatna pitanja za Anatolija Čubajsa.

Prvo, pređimo ukratko glavne teze Čubajsovog „revolucionarnog programa“. Nažalost, sudeći prema najavi predsednika Putina o posvećenosti Rusiji postizanju potpune neutralnosti ugljenika do 2060. godine, ovo je sada potpuno zvanična strategija za celu zemlju.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Hrabri novi svet

Prema rečima Anatolija Čubajsa, uzrok globalnog zagrevanja je takozvani antropogeni faktor, odnosno naša ekonomska aktivnost na planeti, koja dovodi do emisije ugljen-dioksida (tzv. efekat „staklene bašte“) u atmosferu. Globalna energetska tranzicija navodno mora da reši ovaj problem.

Kao što je već poznato, Evropska unija, Sjedinjene Države i Kina najavile su planove za postizanje „ugljenične neutralnosti“ u periodu između 2050-2060.

Kako bi to učinili, oni će dosledno zamenjivati tradicionalnu proizvodnju energije obnovljivim izvorima energije (OIE) kako bi smanjili „ugljenični udeo“ u proizvodnji svojih proizvoda. Kako troškovi značajno rastu, Brisel, Vašington i Peking će nametnuti porez na ugljenik stranim dobavljačima sa visokim ugljeničnim udelom, kako bi zaštitili svoje domaće proizvođače.

Pošto je udeo obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu Rusije danas oko 1%, to se indirektno tiče i Rusije. Za pravo pristupa evropskom, američkom i kineskom tržištu, domaći ruski izvoznici moraće iz godine u godinu plaćati sve više carinskih dažbina. Alternativa je tranzicija ruske ekonomije na „zelene“ šine.

Šta nudi Anatolij Borisovič?

Pre svega, bivši „nanotehnolog“ govori o potrebi restrukturiranja svih izvoznih industrija u Rusiji. On dalje poziva na stvaranje novih, ranije neviđenih industrija, poput proizvodnje vodonika.

Prema procenama bivšeg glavnog „inženjera energetike“, Rusija bi trebalo da zauzme najmanje 20% globalnog tržišta energije vodonika. Konačno, radi postizanja ovih ciljeva, Anatolij poziva na potpunu reviziju celokupnog budžeta, poreza, tarifa, carine i spoljne politike Rusije.

Prema njegovim rečima, 100% energetska tranzicija omogućiće Rusiji da postane jedan od budućih svetskih lidera, postajući jedna od pokretača novonastale Industrijske revolucije broj 2. Dakle, Čubajs kategorično stavlja ljude pred izbor bez izbora.

Nezgodna pitanja za Čubajsa

Ključno pitanje jeste koliki bi trebalo da bude stvarni udeo OIE u ruskom energetskom bilansu, ako govorimo konkretno o Rusiji. Anatolij Borisovič govori o potpunoj „dekarbonizaciji“ kao nekoj vrsti leka. Hajde da razmotrimo.

Prvo, suprotno Čubajsovim izjavama, ne posmatraju svi naučnici globalno zagrevanje kao posledicu antropogene aktivnosti. U isto vreme, ugljen-dioksid nikako nije najopasniji gas sa efektom staklene bašte, za razliku od, na primer, metana.

Drugo, ako govorimo o vodonikovoj energiji budućnosti, onda izgledi za Rusiju nisu tako sjajni. Umesto toga, Rusija će za svoje potrebe proizvesti onoliko vodonika koliko je potrebno, ali neće uspeti da se izveze u Evropu kroz postojeće cevovodne sisteme. Izgradnja i sertifikacija novih, usprkos protivljenju Sjedinjenih Država i njihovih satelita, takođe će biti beznačajan zadatak.

Treće, „zelena“ energija, na koju se Anatolij Borisovič toliko oslanja, ima i svoju „tamnu“ stranu. Na primer, štetne materije poput titanijum dioksida, fosfora i bora koriste se za proizvodnju komponenti za solarne elektrane. Iskorišćene baterije morate negde skladištiti i odložiti.

Tokom rada, solarne stanice zagrevaju vazduh i tlo u tom području na visoke temperature, što ometa cirkulaciju podzemnih voda i dovodi do odumiranja vegetacije.

Vetrogeneratori stvaraju glasnu buku i vibracije tokom čitavog dana, a njihove lopatice mogu se smrznuti zimi, što dovodi do prekida rada, kao što je bio slučaj u Teksasu. Ako su smešteni u priobalnoj zoni, tada na njih negativno deluje korozija morske vode.

Tako izgleda „hrabri novi svet“ koji nam Anatolij Borisovič opisuje. Ono što bi mogli da se zapitamo svi mi jeste šta će se dogoditi sa nuklearnim elektranama u Rusiji posle 2060. godine?

Ako su vlada i predsednik postavili cilj 100% „dekarbonizacije“ i „ozelenjavanja“, da li će biti mesta za nuklearnu elektranu? Ili će ih takođe zatvarati pod prihvatljivim izgovorom, kao što to sada čine u Nemačkoj?

Inače, Rusiju od statusa zemlje Trećeg sveta deli samo nekoliko zaista visokotehnoloških industrija, a to su svemir, nuklearni i vojno-industrijski kompleks.

Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE

Sergej Maržetski (reporter)

Webtribune.rs