Nakon što su opustošile Zapad zemlje, poplave su stigle na jug i istok Nemačke.
Da li su posledice mogle da se spreče i koliko su na poplave uticale klimatske promene?
O tome je govorila šefica Uprave za klimatske aktivnosti Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja Dunja Mazzocco Drvar, prenosi „Jutarnji list“.
„Ovakve stvari generalno rečeno imaju veze s klimatskim projenama. Međutim za svaku pojedinačnu stvar, vremenski događaj, mora se napraviti određena analiza kako bi se videlo da to ima veze s klimatskim promenama te se studije rade kad sve prođe, kada se proceni šteta. Ali sigurno da ekstremni vremenski događaji jesu glavna posledica klimatskih promena. Čak ne bih rekla posledica, već pojava s obzirom na to da posledica zvuči da će to biti u dalekoj budućnost a ovo je nešto što se već događa“, rekla je ona.
Pitanje je jesu li se događaji mogli predvideti, je li se moglo nešto učiniti da se izbegnu ovakve tragične posledice? Primera radi, evakuisati ljude, ili ranije razmišljati o izgradnji bolje odbrane od poplava?
„Prognoze jesu sve bolje i bolje i sigurno da se upozorenja izdaju na vreme. Međutim ovakvo nešto je strašno teško predvideti, jer ako se ne dogodi onda se samo kaže da se dizala panika. Još uvek nismo naučili živeti s tim upozorenjima, naučiti kako ih treba percipirati i kako se treba ponašati. Svašta smo naučili i to zovemo adaptacijom na klimatske promene jer osim što radimo na smanjenju štetnog uticaja na klimu isto tako radimo i na adaptaciji, tako da postoje razni načini kako ćemo se morati prilagođavati na ovakve stvari jer će one biti sve češće i sve će ih biti više“, naglasila je Mazzocco Drvar za RTL Danas.
Hoće li ovakvih ekstrema biti sve više? Pre nekoliko nedelja u SAD je bio rekordni toplinski talas, i danas se bore s požarima, nedavno je Češku poharao tornado. Želi li priroda time nešto da nam poruči?
„Pa mislim da nam priroda na jedan vrlo slikovit način govori da smo preterali, da smo počeli da je uništavamo više nego što to ona sama može podneti. Postoji dan u godini kada po nekakvim proračunima iskoristimo ono što nam je priroda dala i počinjemo živeti na kredit i vidimo kako to izgleda, ove godine taj je dan procenjen na 29. jul, a tek smo ušli u drugu polovinu godine i onda živimo na račun prirode i onog što nam ona daje. Moramo prestati da iskorišćavamo ono što imamo oko sebe“, istakla je ona.
Postoji u naučnoj zajednici i drukčiji stav – da je ovakvih prirodnih katastrofa oduvek bilo i biće ih, da je to rezultat hiljada zemljinih ciklusa… Odnosno da klimatske promene u tom smislu nisu toliki faktor, da je to više politička agenda?
„Ja bih rekla da nije to drugačiji stav, to je i moj stav, i ja ću vam reći da je toga bilo i sigurno da se događalo u nekakvim ciklusima, ali u rasponima od nekoliko stotina hiljada godina. Bilo je i porasta temperature i onih drugih ekstrema i to onda ide gore dolje. Međutim ovako snažno, ovako ekstremno kao što je sada, nikada nije bilo i naravno da je to posledica našeg delovanja u poslednjih 100 godina. Ono što sada znamo da se to događalo u prošlosti, da je planeta sve to preživela, ali imali smo pet masivnih istrebljenja u prethodnih X milenijuma i sada smo na pragu šestog. Mislim da je to najbolji dokaz da nam se događa nešto što do sada nije bilo. Ali, verujem, da imamo rešenja za to“, zaključila je šefica.
(jutarnji list)
