Evropska unija je brzo i bez mnogo okolišanja reagovala na poruke iz Vašingtona o mogućim carinama povezanim sa Grenlandom, uz jasnu poruku da bi takav potez mogao ozbiljno da poremeti odnose preko Atlantika i gurne celu situaciju u neželjenom smeru.
U Briselu se, prema tonu zajedničkog saopštenja, ne ostavlja mnogo prostora za dilemu – ekonomski pritisci ove vrste ne bi ostali bez posledica.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta upozorili su da bi carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp zbog Grenlanda potkopale transatlantske odnose i mogle da pokrenu opasnu silaznu putanju.
Istovremeno, poručili su da će Evropa ostati ujedinjena, koordinisana i čvrsto posvećena odbrani svog suvereniteta, što je formulacija koja se u Briselu koristi kada se želi poslati politički signal bez podizanja tona.
„Carine bi potkopale transatlantske odnose i rizikovale pokretanje opasne silazne putanje. Evropa će ostati ujedinjena, koordinisana i posvećena odbrani svog suvereniteta“, naveli su Fon der Lajen i Košta u objavama na društvenim mrežama. Poruka je kratka, ali slojevita, i jasno je upućena i domaćoj i međunarodnoj publici.
Sve je usledilo nakon što je Donald Tramp u subotu najavio novi talas povećanja carina prema evropskim saveznicima, uz obrazloženje da će takva politika trajati dok Sjedinjenim Američkim Državama ne bude omogućena kupovina Grenlanda.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je precizirao da bi carine od 10 odsto stupile na snagu 1. februara i da bi se odnosile na Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju i Finsku.
Reč je o zemljama koje su, kako je navedeno, poslale svoje vojnike na vojnu vežbu na Grenlandu. Upravo tu Brisel vidi ključni kontekst koji se u Vašingtonu, barem prema evropskom tumačenju, zanemaruje.
„Teritorijalni integritet i suverenitet su osnovna načela međunarodnog prava… Isticali smo naš zajednički transatlantski interes za mir i bezbednost na Arktiku, uključujući i kroz NATO“, naveli su Fon der Lajen i Košta, podsećajući da Arktik već dugo nije samo geografska, već i strateška tema.
Evropski lideri dodatno pojašnjavaju da je ranije koordinisana vežba sa Danskom odgovor na realnu potrebu jačanja bezbednosti na Arktiku i da ne predstavlja opasnost ni za jednu stranu. Ta rečenica, naizgled tehnička, nosi poruku da se evropske aktivnosti ne mogu tumačiti kao provokacija, već kao deo šireg bezbednosnog okvira u kojem učestvuju i SAD.
Na kraju, naglašena je i politička dimenzija solidarnosti. Evropska unija je, kako se navodi, u potpunosti solidarna sa Danskom i narodom Grenlanda. U praksi, to znači da se pitanje Grenlanda u Briselu ne posmatra kao bilateralni spor, već kao tema koja se tiče celog evropskog prostora i njegovog mesta u globalnim odnosima.
Kako će se ova razmena poruka dalje razvijati, ostaje otvoreno. Iskustvo pokazuje da se transatlantski odnosi često kreću između saradnje i zatezanja, a ovakve epizode obično ostavljaju dublji trag nego što se u prvi mah čini. U tom smislu, Grenland je možda samo povod, dok je šira slika mnogo kompleksnija i tek će se razotkrivati.
