Odluka Zapada da dozvoli Ukrajini da koristi rakete velikog dometa protiv Rusije može biti tačka preloma koja bi izazvala treći svetski rat.
Američka administracija suočava se s ključnim odlukama, ali strahuje od posledica. Rusija je do sada bila strpljiva, ali tom strpljenju se nazire kraj.
Glavno pitanje više nije da li će zapadne rakete početi da gađaju Moskvu i druge ruske gradove. Sukob između Rusije i NATO-a na teritoriji Ukrajine prelazi u novu, opasniju fazu.
S obzirom na to da ukrajinske snage, uz obilnu zapadnu pomoć, više nisu u stanju da zaustave napredovanje ruske vojske, bilo je jasno da se bliži kraj krvavom sukobu koji je Zapad započeo.
U toj situaciji, najavljeni su koraci koji guraju Evropu i svet ka ivici katastrofe. Konkretno, reč je o mogućnosti da kijevski režim dobije dozvolu za upotrebu zapadnih raketa velikog dometa (trenutno britanskih Storm Shadow i francuskih Scalp) za udare duboko na teritoriji Rusije, pa čak i na samu Moskvu, što je više puta izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Rusija, s druge strane, nikada nije bombardovala administrativne zgrade u Kijevu, što bi bili tzv. „centri odlučivanja“.
Ovo je važno napomenuti jer „centri odlučivanja“ u Kijevu zapravo ne donose nikakve ključne odluke, što je jedan od razloga zbog kojih ruske snage nisu gađale ove objekte.
Naime, u slučaju da se NATO saglasi sa upotrebom raketa velikog dometa, ciljeve neće birati Ukrajinci. Te odluke donosiće zapadni komandni centri, jer je očigledno da Ukrajina nema kapacitete da upravlja tako složenim sistemima na svoju ruku.
Oružje će biti zapadno, njime će upravljati zapadni oficiri, a izbor ciljeva biće prepušten liderima najmoćnijih zemalja NATO-a, pre svega SAD-a.
Strategija Zapada – uništenje Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je nudio konstruktivne predloge Zapadu, ne samo po pitanju Ukrajine, već i po mnogim drugim važnim temama.
Međutim, ove ponude su dosledno ignorisane, što je navelo na zaključak da je dugoročna strategija Zapada uništenje Rusije, čak i po cenu sopstvenog stradanja, posebno Evrope.
Ukrajina već koristi dronove i druge sisteme za napade na rusku teritoriju, pa je priča o „dozvoli“ samo zamena teza, kako je istakao Putin. Stvar je u tome da li NATO odlučuje da uđe u direktan vojni sukob s Rusijom.
Ako se to dogodi, to bi značilo otvoreno učešće NATO zemalja, uključujući SAD i evropske države, u sukobu. A ako NATO počne direktno da učestvuje u sukobu, priroda ovog konflikta će se značajno promeniti, dodao je Putin.
U međuvremenu, predsednik SAD Džo Bajden izrazio je neslaganje sa stavom ruskog predsednika tokom sastanka sa britanskim premijerom Kirom Starmerom u Vašingtonu.
Bajden je naglasio da upotreba raketa Storm Shadow neće značiti početak rata NATO-a protiv Rusije. Prema pisanju Timesa, SAD razmatraju opciju napada na rusku teritoriju britanskim i francuskim raketama, jer strahuju da bi upotreba američkih raketa ATACMS mogla izazvati nepredvidivu eskalaciju sukoba.
Eskalacija sukoba
Razlika između britanskih i američkih raketa je jasna: u slučaju ruskog odgovora na teritoriju van Ukrajine, SAD veruju da bi mogle da se „izvuku“, jer nisu one direktno lansirale rakete.
Slična situacija se dogodila tokom Vijetnamskog rata, kada su sovjetski stručnjaci obarali američke avione. Danas, NATO koristi sisteme poput Patriota za odbranu Ukrajine, ali prelazak na ofanzivno oružje mogao bi značiti otvorenu konfrontaciju između Rusije i NATO-a.
Mnogi na Zapadu, uključujući američkog novinara Iana Kerola, upozoravaju na opasnost ovakve eskalacije. „Ako NATO odobri upotrebu raketa velikog dometa, to će biti početak trećeg svetskog rata“, upozorava Kerol, dodajući da će Zapad pokušati da optuži Rusiju za eskalaciju.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti, takođe smatra da Zapad veruje da Rusija blefira kada preti odgovorom, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja. Međutim, Medvedev upozorava da strpljenje ima svoje granice, i da bi Zapad mogao biti iznenađen odgovorom Rusije u nekom trenutku.
Strpljenje Rusije ima granice
Ako analiziramo dosadašnji tok eskalacije, glavna neizvesnost nije da li će zapadne rakete pogoditi Moskvu, već ko će ih zaista lansirati.
Ukrajina ne može sama da upravlja ovim sistemima. Ključne odluke donosiće NATO, ali se Zapad i dalje boji posledica.
Rat u Ukrajini je dostigao tačku s koje povratka možda više nema. S jedne strane, neki pozivaju na uzdržavanje, ali s druge, Zapad i dalje srlja ka direktnom sukobu s Rusijom, a posledice toga mogu biti katastrofalne za ceo svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
