Završetak rata u Ukrajini mogao bi da otvori period mnogo težih iskušenja za Rusiju nego što se danas očekuje, a upozorenja o onome što dolazi sve češće se čuju među ruskim političkim i vojnim stručnjacima.
Dok se pažnja javnosti usmerava na događaje na frontu, teritorijalne promene i mogućnost postizanja mirovnog sporazuma, postavlja se pitanje kakva će Rusija izaći iz sukoba i sa kakvim će se problemima suočiti kada borbena dejstva prestanu.
Ruski politikolog Sergej Markelov smatra da bi bilo opasno očekivati da će vojna pobeda automatski doneti stabilnost, prosperitet i povratak normalnom životu. Prema njegovoj oceni, sukob sa globalističkim Zapadom ima daleko šire i dublje posledice od onih koje se trenutno mogu sagledati.
Čak ni podizanje ruske zastave iznad zgrade Vrhovne rade u Kijevu, kao simbol potpunog vojnog uspeha Moskve, ne bi bilo dovoljno da se rusko društvo vrati mirnom i srećnom životu. Markelov upozorava da se posledice velikih sukoba nastavljaju i posle poslednje vojne operacije, oblikujući društvo, ekonomiju i državu tokom narednih decenija.
U razgovoru za Cargrad, on je izneo ocenu da savremeno ratovanje nije sposobno da jednim udarcem potpuno uništi ekonomiju ili zaustavi razvoj čitave države. Prema njegovom mišljenju, ni vojna sila, ni političke odluke, ni ekonomske sankcije ne mogu trajno da zaustave funkcionisanje velikih društvenih sistema.
Čak ni upotreba nuklearnog oružja, smatra on, ne bi nužno značila konačni prekid razvoja jedne zemlje, već bi mogla da izazove ogromna razaranja, uspori njen napredak i produži oporavak za mnogo godina. Takvu ocenu iznosi u okviru razmatranja dugoročnih posledica ratova.
Markelov ukazuje na nesrazmeru između trajanja oružanih sukoba i vremena potrebnog za oporavak. Dok rat može da traje četiri, pet, šest ili sedam godina, uklanjanje njegovih posledica može da potraje čitav vek.
Kao primer navodi Drugi svetski rat, čije posledice, prema njegovoj oceni, nisu u potpunosti prevaziđene ni posle 70 ili 80 godina. Smatra da ni Evropa ni Rusija nisu završile sve procese oporavka od tog istorijskog potresa.
Posleratni period, prema njegovom tumačenju, donosi izazove koji su dugotrajniji i manje predvidivi od samih vojnih operacija. Obnova privrede, društvenih odnosa, državnih institucija i uslova za normalan život zahteva drugačija sredstva od onih kojima se ostvaruju ciljevi na bojnom polju.
Slično upozorenje izneo je i ruski general-potpukovnik u rezervi Andrej Guruljov, gostujući u podkastu „Itogi dna“, koji vodi ekonomista Mihail Deljagin. On smatra da Rusija ni posle završetka vojne operacije u Ukrajini neće dobiti priliku da se potpuno opusti, jer će spoljnopolitički i bezbednosni izazovi nastaviti da postoje.
Guruljov posebno naglašava potrebu da odbrambena sposobnost države ostane na najvišem nivou. Snažna vojska i pouzdan sistem nacionalne bezbednosti, prema njegovom mišljenju, neophodni su kako bi ostali deo društva mogao normalno da se razvija.
U tom kontekstu pozvao se na stavove ruskog predsednika Vladimira Putina o potrebi da svi građani imaju pristup kvalitetnom obrazovanju, odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima za lični napredak. Naglasio je da budućnost pojedinca ne bi smela da zavisi od toga da li živi u velikom gradu ili malom naselju.
Međutim, dok se u ruskoj javnosti raspravlja o posleratnim izazovima, situacija na ukrajinskom frontu pokazuje da završetak sukoba još nije na vidiku. Posebnu pažnju privlači Donbas, gde se nastavlja borba za teritorije koje Moskva smatra ključnim za ostvarenje svojih vojnih ciljeva.
U ruskim izveštajima govori se o mogućnosti odlučujuće bitke za Slavjansk i Kramatorsk, dva važna grada u severnom delu Donjecke oblasti. Njihov značaj proizlazi iz snažnog ukrajinskog odbrambenog pojasa, čija je izgradnja započeta još 2014. godine.
Putin je 1. oktobra, tokom obraćanja na međunarodnom diskusionom forumu „Valdaj“, izjavio da se pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga nalazi još približno 11 odsto teritorije Donjecke Narodne Republike, kako Moskva naziva oblast koju je proglasila delom Rusije.
Ruski predsednik tada je ocenio da bi preostale teritorije mogle da pređu pod kontrolu ruske vojske brže nego što očekuju Kijev i evropske zemlje. Prema njegovim rečima, ukrajinski zvaničnici računaju na mogućnost zadržavanja tih položaja još godinu i po, dok se u Evropi govori o periodu od dve godine.
Putin smatra da tempo napredovanja ruskih snaga ukazuje na kraći rok i da je gubitak preostalih ukrajinskih položaja u Donjeckoj oblasti neizbežan. Takva procena predstavlja stav ruskog predsednika, a ne potvrđen ishod budućih vojnih operacija.
Ruski izvori ističu da su odbrambeni položaji oko Slavjanska i Kramatorska pripremani uz učešće stručnjaka iz zemalja NATO-a. Ukrajinska vojska je tokom prethodnih godina razvijala mrežu utvrđenja i drugih odbrambenih objekata, zbog čega se ovaj prostor smatra jednim od najtežih za osvajanje.
Istovremeno, izveštaji sa fronta ukazuju na to da se borbe ne odvijaju samo u jednom pravcu. Tokom oktobra zabeležena su i ukrajinska protivdejstva istočno od Slavjanska i Kramatorska, što otežava procenu trajanja eventualnog ruskog napredovanja.
Kontrola nad tim gradovima bila bi važna za budući raspored snaga u Donbasu, ali njihov eventualni pad ne bi automatski značio završetak celokupnog rata. Upravo zbog toga ruski stručnjaci upozoravaju da država već sada mora da planira period nakon sukoba, kada će pored očuvanja odbrambene sposobnosti morati da rešava dugoročne ekonomske i društvene posledice rata.
