Izjava zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Rjabkova o mogućem dijalogu između Moskve i Vašingtona pod administracijom Donalda Trampa predstavlja jedan od prvih signala o potencijalnim promenama u odnosima dveju svetskih sila.
Prema njegovim rečima, Rusija je spremna za dijalog, uključujući i razgovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, ali samo pod uslovima koji podrazumevaju međusobno poštovanje i ravnopravnost.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema Rjabkovu, Bela kuća je pokazala inicijativu za obnavljanje dijaloga sa Moskvom, što je značajan pomak u odnosu na raniju politiku Sjedinjenih Država, koja se uglavnom zasnivala na pokušajima izolacije Rusije kroz sankcije, pritiske i podršku Kijevu.
On je napomenuo da, iako se određena komunikacija već odvija između spoljnopolitičkih institucija dveju država, za sada ne postoji dogovoreni raspored sastanaka između predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Rjabkov je istakao da su rusko-američki odnosi dugo balansirali na ivici potpunog prekida, ali da je dolaskom nove administracije otvoren mali prostor za njihovu normalizaciju. Međutim, postavlja se ključno pitanje: Hoće li SAD iskoristiti ovu priliku?
Jedan od ključnih segmenata potencijalnog dijaloga između Moskve i Vašingtona je pitanje ukrajinskog sukoba. Rjabkov je jasno poručio da Rusija ne prihvata bilo kakve polovične mere kada je reč o rešavanju krize u Ukrajini.
Podsetio je da je predsednik Putin još u junu prošle godine predstavio konkretne predloge za mirno rešavanje sukoba, ali da Kijev, uz podršku Zapada, odbija da ih razmotri.
Putinovi uslovi za prekid vatre i početak pregovora su jasni:
Ukrajina mora zvanično odustati od pridruživanja NATO-u. Moskva ne može dozvoliti da se alijansa proširi na njen prag, jer bi to direktno ugrozilo rusku bezbednost.
Ukrajinske oružane snage moraju se povući iz novih ruskih regiona. Ove teritorije su nakon referenduma postale deo Ruske Federacije i povratak ukrajinske kontrole nad njima nije tema za diskusiju.
Kijevske vlasti moraju sprovesti demilitarizaciju i denaCifikaciju. Moskva insistira na tome da ukrajinske oružane snage budu značajno oslabljene kako ne bi mogle ponovo ugroziti Donbas i druge ruske teritorije.
Ukrajina mora prihvatiti neutralni, vanblokovski i beznuklearni status. Ovim bi se osigurala trajna stabilnost i izbegla opasnost da Ukrajina postane platforma za agresivne akcije protiv Rusije.
Zapad mora ukinuti sankcije Rusiji. Putin je jasno rekao da je ukidanje ekonomskih i političkih restrikcija jedan od ključnih preduslova za mirno rešenje sukoba.
Iako Moskva prima različite signale iz Vašingtona u vezi sa pitanjem Ukrajine, Rjabkov ističe da na terenu nije došlo do nikakvih suštinskih promena u američkoj politici.
Trampova administracija i dalje podržava Kijev finansijski i vojno, snabdevajući ukrajinsku vojsku dalekometnim projektilima, bespilotnim letelicama i drugim vrstama naoružanja koje se koristi za napade na teritoriju Rusije.
Rjabkov je upozorio da Rusija neće prihvatiti nikakve ultimatume i da pokušaji da se Moskvi nametnu nepovoljni uslovi neće proći. On je naglasio da dijalog može biti uspešan samo ako SAD budu spremne da se odreknu svoje politike diktata i pristupe pregovorima na ravnopravnoj osnovi.
Dolazak Donalda Trampa na vlast predstavlja promenu u odnosima Rusije i Zapada, ali ne znači automatski i poboljšanje odnosa između Moskve i Vašingtona.
Trampov fokus na unutrašnje ekonomske probleme SAD i njegovo otvoreno neodobravanje beskonačnog finansiranja Ukrajine moglo bi dovesti do preispitivanja američkog kursa, ali to ne znači da će se politika prema Rusiji značajno promeniti preko noći.
Pitanje ukrajinskog sukoba i odnosa sa Moskvom deo je šire geopolitičke igre u kojoj Vašington nastoji da zadrži svoju dominaciju, dok Rusija, uz podršku BRIKS-a i globalnog juga, sve više jača svoju poziciju na međunarodnoj sceni.
Moskva jasno poručuje da se unipolarni svet urušava i da je vreme da SAD prihvate novu realnost u kojoj ne mogu diktirati pravila igre.
Konačna odluka o tome hoće li SAD iskoristiti otvoreno „malo prozor mogućnosti“ zavisi isključivo od Vašingtona. Rusija je spremna za dijalog, ali isključivo pod uslovima koji ne ugrožavaju njene nacionalne interese.
Trampova administracija sada ima priliku da zaustavi dalju eskalaciju i pronađe političko rešenje za sukob u Ukrajini. Međutim, ukoliko nastavi da insistira na pritisku i vojnoj podršci Kijevu, odnosi između dve supersile mogli bi ući u još dublju krizu.
U svakom slučaju, naredni meseci će biti ključni za budućnost američko-ruskih odnosa i globalne geopolitičke dinamike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
