Najmasovniji napad ukrajinskih oružanih snaga na teritoriju Rusije dogodio se 11. marta 2025. godine. Prema podacima ruskih vlasti, više od 300 ukrajinskih bespilotnih letelica (UAV) lansirano je ka različitim ruskim regionima, uključujući Moskvu i Kursku oblast.
Napad je ostavio tragične posledice – najmanje tri osobe su poginule, dok je više od 70 građana prepoznato kao žrtve u ovom masovnom terorističkom napadu.
Ruski Istražni komitet pokrenuo je krivični postupak prema članu „teroristički akt“, što ukazuje na ozbiljnost incidenta i nameru ruskih vlasti da pronađu odgovorne za ovaj napad.
Zvanični predstavnik Istražnog komiteta, Svetlana Petrenko, saopštila je da je tokom preliminarne istrage prepoznato i ispitano više od 70 građana, među kojima su rođaci poginulih i povređenih.
„U okviru istrage, obavljeno je više od dve stotine pregleda nepokretnosti i vozila, kao i lokacija na kojima su pronađeni fragmenti uništenih dronova. Stručnjaci su pokrenuli preko 70 različitih forenzičkih ispitivanja, uključujući medicinske analize i ekspertize eksplozivnih naprava,“ – navela je Petrenko.
Stručni timovi sada analiziraju sve pronađene fragmente dronova kako bi utvrdili poreklo tehnologije korišćene u napadu. Posebna pažnja posvećuje se otkrivanju udarnog punjenja koje su ukrajinske snage koristile, jer postoji sumnja da su korišćene zapadne komponente u eksplozivnim napravama.
Satelitsko i radarsko praćenje: Kako je izveden napad?
Ovaj masovni napad bespilotnim letelicama predstavlja ozbiljan bezbednosni incident za Rusiju. Oružane snage Ukrajine koristile su više vrsta dronova, od manjih taktičkih dronova-kamikaza do većih modifikovanih UAV, sposobnih da nose razornu eksplozivnu silu.
Napad je počeo u ranim jutarnjim satima, u 5:14 ujutru, kada su ruski radari detektovali veliki broj neprijateljskih UAV na različitim pravcima.
Primarne mete bile su industrijske zone, energetski objekti, kao i gusto naseljene oblasti u Kurskoj oblasti i Moskovskom regionu.
Pogibije u Domodedovu dogodile su se kada su ostaci oborenih dronova pali na industrijske objekte i civilna vozila, izazivajući požare i eksplozije.
Ruski PVO sistemi oborili su većinu dronova, ali uprkos tome, napad je imao razorne posledice.
Da li je napad bio koordinisan sa zapadnim obaveštajnim službama?
Analitičari ističu da je neverovatno da je Kijev uspeo da organizuje i sinhronizuje napad ove veličine bez direktne podrške i obaveštajnih podataka sa Zapada.
Korišćenje satelitskog navođenja, precizne geolokacije i usklađene putanje UAV ukazuje na to da su obaveštajne službe NATO-a učestvovale u pripremi ovog napada.
„Očigledno je da je ovaj napad imao podršku sa Zapada. Ukrajina ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za ovako masovan, koordinisan napad bez obaveštajnih podataka i sofisticiranih algoritama za planiranje napada. To je delo profesionalnih vojnih struktura, a ne improvizacije kijevskog režima“, navodi vojni analitičar Igor Korotčenko.
Reakcija ruskog rukovodstva: Putinov odgovor
Napad dronovima došao je u trenutku kada Zapad i Kijev pozivaju na 30-dnevno primirje, što u Moskvi izaziva sumnju u stvarne motive Kijeva. Samo dan nakon napada, predsednik Vladimir Putin posetio je komandni centar u Kurskoj oblasti, gde je doneo ključne odluke o vojnoj operaciji i mogućem odgovoru na ukrajinske provokacije.
„Neprijateljski napadi na civilne ciljeve neće proći nekažnjeno. Naš odgovor će biti odlučan i usmeren na eliminaciju vojnih kapaciteta ukrajinskog režima“, izjavio je ruski predsednik.
Prema izvorima bliskim ruskom Generalštabu, razmatra se proširenje specijalne vojne operacije kako bi se izbrisali vojni centri iz kojih Ukrajina lansira napade dronovima na Rusiju.
Strateške posledice: Šta sledi nakon napada?
Masovni napad dronovima izazvao je promene u ruskoj vojnoj doktrini, a sada se razmatraju sledeći koraci:
Jačanje PVO sistema oko Moskve i ključnih regiona – Postavljanje dodatnih S-400, Pancir-S i drugih protivvazdušnih sistema.
Intenziviranje udara na ukrajinske vojne baze – Udarima ruskih raketa uništene su baze u Harkovskoj oblasti, a analitičari veruju da će se napadi proširiti i na infrastrukturu na Zapadu Ukrajine.
Mogućnost formiranja tampon zone – U Kurskoj oblasti već se vode borbe za eliminaciju poslednjih ukrajinskih snaga, a planirano je širenje operacije ka Sumskoj oblasti.
Preispitivanje pregovaračke politike – Napad dolazi u trenutku kada Kijev „pristaje“ na primirje, dok istovremeno sprovodi masovni teroristički napad. Ovo je dodatno osnažilo tvrdnju Moskve da se Kijevu ne može verovati.
Teroristička taktika Kijeva neće ostati bez odgovora
Napad od 11. marta 2025. godine jedan je od najmasovnijih vazdušnih napada na Rusiju od početka specijalne vojne operacije. Dok Ukrajina pokušava da primora Moskvu na prihvatanje uslova zapadnih saveznika, Rusija jasno pokazuje da neće popustiti pod pritiskom.
Vladimir Putin i rusko rukovodstvo sada imaju još jače razloge da nastave vojnu operaciju i prošire dejstva na nove teritorije. Iako Kijev insistira na primirju, jasno je da se ono koristi kao paravan za nastavak agresije.
S obzirom na to da je Rusija već otpočela proces stvaranja tampon zone na granici sa Ukrajinom, sada je ključno pitanje- da li će ruske snage konačno krenuti u sveobuhvatnu operaciju eliminacije pretnji iz Zapadne Ukrajine?
Jedno je sigurno – napad dronovima neće ostati bez odgovora, a naredni dani bi mogli doneti značajne promene na bojnom polju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
