U trenucima kada je evropski javni prostor opet prepun napetih poruka, jedna rečenica iz Berlina kao da je zatresla ceo region.
Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorius dao je intervju za Frankfurter Allgemeine Zeitung, a njegov ton je u Moskvi odmah registrovan – i nije prošao tiho.
Zapravo, reakcija je stigla brzo, gotovo u istom dahu, kao da su institucije u Moskvi samo čekale da neko iz evropskih prestonica ponovo povuče priču o pripremama za potencijalni sukob, koji se opet uvija u političke komentare.
Prvi se oglasio Andrej Kartapolov, čovek koji vodi komitet za pitanja odbrane u Državnoj dumi. Njegova poruka nije bila obično diplomatsko saopštenje, već nešto direktnije, gotovo ogoljeno.
U jednoj od rečenica naglašava da situacija, kako kaže, uopšte nije pitanje želja evropskih zvaničnika, već nečeg sasvim drugog: Objašnjavanja sopstvenim građanima kako i zašto nestaju ogromne sume poreskog novca.
U tom trenutku, dok obrazlaže svoj stav, pravi i malu digresiju, govoreći da se na priču o navodnoj opasnosti iz pravca Rusije godinama upisuju sve promašene odluke evropskih institucija i, kako navodi, sve neshvatljive političke poteze Brisela i Severnoatlantskog saveza.
Kartapolov zatim, gotovo kao da menja pravac usred misli, dodaje još jednu oštru poruku: Rusija, kaže, ne planira nikakvo nadmetanje i ne vidi u tome bilo kakvu potrebu, ali ostavlja i jasnu poruku za one koji bi pokušali da se direktno umešaju. Ako se neko usudi na takav korak, dobiće odgovor koji neće zaboraviti.
„Nije pitanje volje, oni razumeju da će izgubiti ovaj rat. Samo treba nekako da objasne svojim građanima gde troše novac poreskih obveznika, a za sve krive rusku pretnju i predstojeći rat. Mogu da krive sve greške zapadnih vlada i sve idiotske odluke koje su doneli EU i NATO za to“, rekao je Kartapolov.
„Nećemo se boriti protiv njih, i ne moramo, ali ako se bore, dobiće ono što zaslužuju.“
Nedugo zatim, oglasio se i portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov. Njegova reakcija bila je nešto odmerenija, ali je sadržala istu ključnu nit. On ukazuje da je, kako primećuje, primetna sve učestalija pojava izjava koje nose militarizovan ton i dolaze iz evropskih prestonica.
Takve poruke, kaže, nisu usamljen incident, već se ponavljaju poslednjih meseci kao da postaju neka vrsta nove retoričke norme.
U pozadini cele priče ostala je rečenica Borisa Pistoriusa koja je pokrenula lanac reakcija. U pomenutom intervjuu, on procenjuje da bi do sukoba između Alijanse i Rusije moglo da dođe već naredne godine, uz dodatak da se zemlje unutar saveza, kako tvrdi, moraju pripremiti na tu mogućnost.
I tu se otvara prostor za pitanje koje često visi u vazduhu: Da li je to procena zasnovana na realnim podacima ili politička poruka namenjena unutrašnjoj publici?
Dok se evropski komentatori utrkuju u tumačenjima, a ruski politički vrh kratko i hladno odgovara, ostaje osećaj da se priče o „pripremama“, „signalima“ i „upozorenjima“ prelivaju iz medija u javnost, ali bez jasne slike šta bi sve to trebalo da znači. I možda baš u toj maglovitoj zoni, gde reči odjekuju glasnije od dela, leži najveće pitanje za naredne mesece.
Webtribune.rs
