Mogućnost da Rusija ponovo otvori svoje vojne baze na Kubi je izazvala zabrinutost među zapadnim zemljama. Rusija će nastaviti to da radi na Kubi i Latinskoj Americi u celini, sve dok SAD nastavljaju da se mešaju u vojne i političke procese u zemljama bivšim članicama Varšavskog pakta, i sve dok SAD koriste svoj politički uticaj u Evropi da izazovu ekonomsku štetu Rusiji.
Međutim, sve ovo dolazi u kontekstu globalnog smanjenja kapaciteta projekcije moći američke vojske. Rusija ima malo direktnih strateških interesa u Americi – strateški interesi koje ima se prvenstveno koriste kao zaštita od američkog mešanja u Evroaziji. Ovo je situacija u kojoj se NATO sve više šunja ka istoku nakon raspada SSSR-a.
[adsenseyu1]
Hipotetički, Rusija i SAD bi mogle sklopiti dogovor – SAD se povuku iz Evroazije, Rusija povuče svoju podršku za nekoliko zemalja Latinske Amerike, uključujući Venecuelu i Kubu. To bi Rusiji omogućilo da konsoliduje prirodni savez sa Evropom, i omogućilo SAD da preusmeri svoju snagu, kao kopnenu snagu, u Latinsku Ameriku.
Istovremeno, Rusija i Kina su se složile da od velikog dela svojih geostrateških poteza naprave tim. Kineski odnosi sa Latinskom Amerikom su daleko obimniji nego ruski. Ovo stvara poteškoće, ali je problematičnije to što u SAD postoji duboka država koja je strukturno vezana za američku projekciju moći u Evroaziji, i želja da SAD zadrže ili povrate svoj de fakto imperijalni status, kao pomorska sila.
Promene u tehnologiji i rast vojnih i industrijskih kapaciteta u takozvanom razvijajućem svetu su se približili sadašnjem trenutku, gde je pomorska snaga SAD-a – upotreba nosača aviona i razarača za napad na kopnene mete sa mora – stigla gotovo do kraja.
Videli smo u štampi ove zabrinutosti o ruskom uticaju u Latinskoj Americi još od vremena Hladnog rata. Rusija nije razvila kapacitete za ponovno angažovanje sa Latinskom Amerikom na značajan način sve do poslednjih godina. Kao odgovor na “obnovljenu Rusiju,“ Jamestown fondacija, sa sedištem u SAD, koja sebe opisuje kao “institut za istraživanje i analizu, osnovan 1984. godine kao platforma za podršku sovjetskim defektorima,“ objavila je izveštaj u kom su opisani “rizici“ za američku dominaciju zapadnom hemisferom kao rezultat ove obnovljene Rusije.
Jamestown fondacija je ocenila da su zapadne zemlje zabrinute da bi Rusija mogla ponovo instalirati svoje baze na Kubi u odgovoru na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).
Američko povlačenje iz INF sporazuma je bio veliki potez sa strane atlantističkih sila, i s pravom se to sa strane ruskog rukovodstva videlo kao priprema za rat. Putin je izneo sada već poznatu deklaraciju da će svaki nuklearni prvi udar na Rusiju rezultirati nuklearnim uništenjem SAD-a.
Ova izjava je izneta takođe i koristeći versku analogiju, što znači da ova izjava nije bila usmerena samo na ratoborne SAD, već i na sam ruski narod. Ukratko, on je saopštio Americi da će Rusija zadržati podršku svog naroda, duž moralnih i verskih linija, u slučaju velike nuklearne razmene – da je ruski narod spreman da načini krajnju žrtvu i neće praviti poteze da destabilizuje sopstvenu vladu ka kapitulaciji SAD-a jednostavno kao rezultat nuklearnih pretnji od strane NATO-a.
Jamestown fondacija je istakla da je povećanje ruskog vojnog uticaja u regionu posebno alarmantno jer je 1962. godine izbila kubanska raketna kriza, kada je Sovjetski Savez planirao da pošalje nuklearno oružje Kubi.
Prema ovom izveštaju, zabrinutost se pojavila nakon zvanične posete Moskvi od strane predsednika Saveta država i ministara Kube, Migela Dijaza-Kanela, gde se on sastao sa Vladimirom Putinom i još nekoliko ruskih političara.
Razgovori o vojnoj saradnji između ove dve zemlje su učinili da analitičari misle da bi Moskva mogla ponovo otvoriti svoj radioelektronski obaveštajni centar u Lurdesu, koji je zatvoren 2002. godine, i postaviti nove baze za nadgledanje američkih aktivnosti.
Migel Dijaz-Kanel je sproveo svoj istorijski put u Rusiju od 1. do 3. novembra na poziv Vladimira Putina. Kubanski lider se sastao sa ruskim predsednikom, kao i sa premijerom Dmitrijem Medvedevim, predsednikom Državne Dume (ruskog donjeg doma parlamenta), Vjačeslavom Volodinom, i predsednicom ruskog senata Valentinom Matvijenko.
20.oktobra 2018. godine je Donald Tramp prešao na povlačenje zemlje iz INF-a, koji je potpisan 1987. godine između SSSR-a i SAD-a i danas se smatra jednim od stubova trenutne ravnoteže snaga u sferi nuklearnog naoružanja. Kasnije je američki predsednik dodao da će SAD povećati svoje nuklearne kapacitete dok se druge zemlje, poput Rusije i Kine, “ne urazume.“
Međutim, ovo izgleda kao krajnje uzaludan pokušaj Vašingtona da pokuša i zaustavi neizbežni uspon Kine i Rusije.
U stvarnosti, SAD su neko vreme kršile namenu INF-a, jer se vojna tehnologija razvijala na način koji to čini praktičnom stvarnošću. Teško je proceniti cilljeve SAD-a i odnos između američke politike u stvarnosti i politčkih ciljeva koje navodi njihova nominalno izabrana vlada.
SAD su se uspostavile kao “nesposobne za sporazum,“ rekao je Lavrov. Iako se mogu videti neke prednosti ove politike američka moć nestaje i zapravo treba da se sklope obavezujući sporazumi koje druge sile mogu smatrati značajnim.
Iz ovih razloga, Rusija će nastaviti sa relativno visokim stepenom uspeha, uz podršku Kine, da povećava svoje ekonomsko i vojno prisustvo u Latinskoj Americi, baš kao što je u Levantu i Siriji.
Webtribune.rs
