Vrhovni izborni sud Bolivije poništio je izborni ishod u decembru 2018. i tako dozvolio predsedniku Moralesu da se kandiduje na izborima prošlog meseca, što je nehotice poslužilo kao „okidač“ za „opravdanje“ predstojeće američke revolucije u boji neposredno nakon glasanja .
Stanovništvo je, više nego ikada pre, bilo polarizovano za vreme njegovog predsedništva i nije pomoglo to što su rezultati kasnili otprilike 24 sata pre nego što su potvrdili da je za malo izbegao drugi krug izbora sa 10 odsto više glasova od najbližeg protivnika.
Budući da su široki slojevi stanovništva već bili uvereni da je njihov glas „ukraden“, nakon što su sudovi poništili referendum, ovaj slučajni i potpuno nepredvidivi događaj bio je katalizator potreban za izlazak na ulice u znak protesta i zahteva za promenom režima koje podržavaju SAD.
Haos hibridnog rata
Postalo je poznato da su se „opozicioni“ lideri urotili sa SAD-om kako bi svrgnuli vladu nakon što je Sputnik izveštavao o procurelim audio razgovorima koji su to potvrdili. U skladu sa dinamikom hibridnog rata, većina učesnika u sve nasilnijim “protestima” više nego verovatno nije bila “uključena u to”, ali su bili svesni šta će njihove akcije postići, obezbeđujući kritičnu masu koja je njihiovim vođama potrebna kako bi njihov pokret bio dostojan svetske medijske pažnje.
[adsenseyu1]
Sa međunarodnim pritiskom za vratom, predsednik Morales je pomalo naivno zatražio pomoć od OAS-a koja podržava SAD-e. Ono što, međutim, nije shvatio, jeste da su američke obaveštajne službe već uspešno uklonile njegove policijske i vojne snage i čekale su samo odlučujući trenutak da izvedu njihov planirani puč.
Naredne dve nedelje imali smo sve snažnije „proteste“, a za to vreme predsednik Morales je trebalo da shvati da bezbednosne službe više nisu na njegovoj strani, jer one nisu vršile svoju ustavnu dužnost u uspostavljanju reda i mira.
Tokom vikenda pre objavljivanja preliminarne „preporuke“ OAS-a uočeno je najgore nasilje zabeleženo u skorijem periodu čime se nameravalo da se predsedniku Moralesu pošalje jasna poruka da će na kraju morati da odstupi, što je na kraju i učinio.
„Bolivijska kristalna noć“
Noć kada je okončana operacija promene režima može se opisati samo kao „bolivijska kristalna noć“, jer su saradnici državnog udara divljali po čitavom glavnom gradu napadajući uglavnom autohtone pristalice predsednika Moralesa.
[adsenseyu4]
Oni su takođe napali i venecuelansku ambasadu. Pogrom nije uspeo, jer su im domorodačke zajednice uzvratile, iako su mejnstrim mediji opravdani otpor pogrešno prenosili, proglašavajući ih odgovornim za nasilje umesto žrtavama što oni zapravo jesu, na šta je i predsednik Morales skrenuo pažnju.
Ne iznenađujuće, iako je vojska ranije obećala da se neće suprotstavljati narodu, dok je njihov vođa bio pod velikim pritiskom revolucije u boji stvarnih pobunjenika, oni su od tada preokrenuli svoj stav i ne samo da su evakuisali „opozicione“ članove iz parlamenta i uhapsili neke njegove zvaničnika, već su sada spremni i da silom odgovore njegovim protestnim pristalicama.
[adsenseyu1]
Vojna diktatura se priprema za pucanje na ulicama uglavnom na autohtone pristalice predsednika Moralesa kako bi poslali poruku svojim etničkim sunarodnicima širom zemlje da će izgubiti život ukoliko se ne podvrgnu da postanu robovi neoliberalno-globalističkog sistema koji njihovi oligarsi planiraju ponovo da uspostave u Boliviji.
Lekcije koje treba naučiti
Osvrćući se na lekcije iz hibridnog rata, usmerenim na uspešnu promenu režima u Boliviji protiv predsednika Moralesa, mora se reći da je on sam doprineo ovakvom raspletu događaja time što je polarizovao zemlju više nego ikad pre, kandidujući se za četvrti mandat nakon što je Vrhovni izborni sud poništio rezultate referenduma u februaru 2016.
[adsenseyu4]
To je nehotice doprinelo kampanji informacionog rata SAD-a koja je uslovljavala neke ciljane delove stanovništva da veruju da on ima „diktatorske tendencije“.
Što se tiče kinetičke faze samog hibridnog rata, predsednik Morales nije imao šanse da preživi krizu od početka jer su američke obaveštajne službe već preuzele bezbednosne službe.
Ipak, kako je istakao venecuelansko-kanadski pisac i aktivista Nino Paglicia, „snažna građansko-vojna unija koju podržava hiljade dobrovoljaca narodne vojske“ poput venecuelanske, mogla bi ovo da oteža zaključuje analitičar Andrej Koribko.
Webtribune.rs
