Dok se politička scena u Nemačkoj trese od posledica jednog kontroverznog poteza, senka zabrane partije „Alternativa za Nemačku“ (AfD) polako se nadvija nad Berlinom.
Kako je ocenio ruski senator Aleksej Puškov, proces koji je nemački političar Tilo Saracin još ranije nazvao „samolikvidacijom zemlje“ sada, kako kaže, dobija svoju drugu verziju – i to mnogo brže nego što se očekivalo.
U objavi na svom Telegram kanalu, Puškov se osvrnuo na najnovije brojke: prema anketi koju je sproveo institut Insa za dnevnik Bild, čak 48% građana Nemačke u određenoj meri podržava zabranu AfD-a.
Za njega, to je signal da značajan deo populacije i dalje ne vidi problem u porastu nasilja povezanog sa pojedinim migrantima – što u njegovoj interpretaciji uključuje incidente s napadima noževima, pljačkama i nasiljem na javnim mestima.
Uporedio je ovu atmosferu sa podrškom koju je većina Nemaca davala vlastima iz prošlog veka, sve do njihovog tragičnog kraja.
Ali to nije samo mišljenje sa Istoka. I sama nemačka politička scena ključa. Savez za zaštitu ustavnog poretka, koji funkcioniše kao kontraobaveštajna služba, doneo je 3. maja odluku da se cela partija AfD označi kao „organizacija sa ekstremnim stavovima“, što im otvara prostor za širu primenu nadzora, uključujući prisluškivanje, nadzor komunikacije i tajno praćenje članova partije.
Prema zvaničnim informacijama, ta odluka je rezultat obimnog dokumenta nemačke kontraobaveštajne službe, teškog više od hiljadu stranica. Ali kako saznaje Bild, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer nije organizovala dubinsku proveru tog izveštaja u okviru svog ministarstva, iako je to njena nadležnost.
Naprotiv, požurila je da ga objavi dva dana pre nego što joj istekne mandat – što je izazvalo podozrenje u redovima CDU/CSU, koji upravo formiraju novu koaliciju sa SPD.
AfD je, inače, u više navrata optuživana da podstiče netrpeljivost, ali se i dalje beleži njen rast popularnosti. Prema nedavnim anketama, partija je prestigla blok CDU/CSU, koji je pobedio na vanrednim izborima. Zajednički lideri AfD-a, Tino Krupala i Alisa Vajdel, nazvali su odluku nemačkih vlasti „udarom na demokratiju“.
Alisa Vajdel nije ostala bez podrške. Viktor Orban, premijer Mađarske, objavio je u znak solidarnosti da Vajdel i njena partija „mogu računati na Mađarsku“. U kratkoj objavi na mreži X, upitao je: „Šta se, do đavola, dešava u Nemačkoj?“. Vajdel mu je zahvalila i dodala da će AfD nastaviti da radi „za dobrobit zemlje“.
Iako bi se moglo pomisliti da je ovo pitanje za desničarski spektar, stvari su složenije. Liderka stranke „Savez Sare Vagenkneht – za razum i pravdu“ kritikovala je odluku vlasti kao „apsurdnu i politički štetnu“.
Prema njenim rečima, ovo je još jedan korak ka marginalizaciji glasača koji su izgubili poverenje u vladajuću elitu. „Umesto da ih ubede boljom politikom, oni ih guraju u ćošak i dodatno provociraju“, poručila je Vagenknehtova.
Još zanimljiviji momenat dolazi od kancelara Olafa Šolca. Na konferenciji protestantske crkve u Hanoveru, pozvao je na oprez. „Protiv sam ishitrenih poteza“, rekao je, dodajući da proces zabrane mora biti pažljivo razmotren. Njegov ton je bio primetno drugačiji u poređenju sa političarkom iz sopstvene vlade – Nensi Fezer.
U Bundestagu, oglasio se i poslanik AfD-a Štefen Kotre. On je optužio Saveznu službu za zaštitu ustava da je „izašla iz zakonskih okvira“ i pozvao na njeno ukidanje. „Njihova lažna klasifikacija je poslednja kap“, poručio je u objavi na mreži X.
Treba podsetiti da su još 2023. godine odeljenja AfD-a u nemačkim pokrajinama Saksonija, Tiringija i Saksonija-Anhalt već bila označena kao ekstremistička. Na federalnom nivou, status je do sada bio sveden na sumnju – što je blaža klasifikacija. Međutim, kako stoji u izveštaju Nemačkog instituta za ljudska prava iz juna 2023. – svi uslovi za zabranu su, po njima, već ispunjeni.
I tu dolazimo do ključnog pitanja: šta sada? Prema objašnjenju magazina Spiegel, eventualnu zabranu AfD-a može pokrenuti Bundestag, Bundesrat ili federalna vlada. Sama odluka kontraobaveštajne službe još ne zabranjuje partiji da učestvuje na izborima – ali je jasan signal.
Ostaje da se vidi da li će nova vlada i novoizabrani kancelar koji stupa na funkciju 6. maja krenuti tim putem. Nemačka je ušla u fazu u kojoj se linije razdvajanja više ne mogu sakriti lepim rečima.
U trenutku kada gotovo polovina nacije podržava zabranu parlamentarne partije, a druga polovina to doživljava kao udar na slobodu mišljenja, jasno je da se u Berlinu ne lome samo koalicije – već i temelji poverenja u politički sistem.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
