U srcu sibirske večne zaleđenosti, tamo gde temperatura retko prelazi nulu, pojavljuju se rupe koje izgledaju kao da ih je iskopala sama planeta.
Ogromni krateri, duboki i do 45 metara, sa širinom i do 20, izranjaju iz zemlje kao posledica nečega što dugo nije imalo jasno objašnjenje.
Zvuci koji prate njihovo nastajanje čuju se i na 100 kilometara udaljenosti, a prvi su dokumentovani tek 2012. godine. Od tada, naučnici pokušavaju da shvate – šta se tačno dešava ispod smrznute površine Sibira?
Nova verzija, objavljena na portalu ScienceAlert, dolazi od norveških istraživača i menja dosadašnju sliku. Krivac za ove eksplozivne pojave možda nije ono što se do sada mislilo – proces razlaganja organskog materijala u površinskom sloju – već nešto dublje, konkretnije i potencijalno opasnije.
Reč je o prirodnom gasu koji se iz geoloških dubina podiže prema površini, a ne o metanu koji se oslobađa usled otapanja biljnog materijala.
Prethodne teorije fokusirale su se na termokarstne procese – kada večna zaleđenost počne da se topi, voda se nakuplja, stvaraju se jezera, a u tim jezerima i ispod njih nagomilava se metan.
Kada pritisak postane prevelik, dolazi do naglog oslobađanja gasa, što izaziva eksploziju tla. Međutim, ova nova analiza sugeriše sasvim drugačiji scenario.
Prema tvrdnjama norveških stručnjaka, prirodni gas – ali ne bilo koji, već vreo, podzemni gas – izlazi kroz pukotine u zemlji, gomila se ispod slojeva večne zaledjenosti i topi je odozdo.
Nevidljivi šlejfovi gasa bukvalno kuvaju zamrznuto tlo. Ovaj proces traje dok sloj ne oslabi toliko da više ne može da izdrži pritisak, pa dolazi do naglog proboja i stvaranja ogromnog kratera.
To bi takođe objasnilo zašto se ovakvi krateri pojavljuju samo u određenim zonama Sibira – tačno tamo gde postoje velika podzemna nalazišta gasa.
A kada se taj gas pomeša sa topljenjem usled klimatskih promena i generalnog otopljavanja Arktika, rezultat je višestruki: gas oslobađa ogroman pritisak, tlo popušta, a površina eksplodira.
Zanimljivo je i to što mnogi krateri nestaju pre nego što uopšte budu zabeleženi. Istraživači iz Rusije i drugih zemalja primećuju da se neke rupe vrlo brzo pune vodom i zemljom, pa na površini ostaju samo termalne anomalije ili promene u vegetaciji.
Drugim rečima, ono što je moglo biti još spektakularnije – ostaje zakopano pod slojevima snega i šaša.
Kako prenosi magazin „Nauka“, ova pojava nije samo vizuelno uznemirujuća. Ona je i znak da su procesi ispod površine daleko življi nego što se ranije pretpostavljalo.
Geologija Sibira, večna zaledjenost i energetski potencijali regiona sada se moraju posmatrati kroz novu prizmu – onu u kojoj toplota dolazi odozdo, a ne više samo sa površine.
Ostaje otvoreno pitanje – koliko je takvih mesta već spremno da eksplodira? I šta će biti kada ih više ne bude moguće ignorisati? U svetu koji se sve brže zagreva, tihi potresi pod nogama mogu postati mnogo više od naučne zanimljivosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
