[adsenseyu2]
Ko bi rekao da bi u idiličnoj planinskoj atmosferi i netaknutoj prirodi moglo da se desi niz nasilnih ubistava? Ipak, 1922. jedna mirna farma po imenu Hinterkajfek postala je mesto na kom se odigrao jedan od najbrutalnijih, najmisterioznijih i prilično zbunjujućih zločina u istoriji Nemačke.
Hinterkajfek je farma u okviru šume pored sela Grebern, u blizini bavarskih gradova Ingolštat i Šrobenhauzen, oko sat vremena od Minhena. Na njoj je živela porodica Gruber, koja se sastojala od muža Andreasa, njegove žene Sesilije, njihove ćerke udovice Viktorije i dvoje unučadi Sesilije (7) i Džozefa (2).
Uprkos izolaciji i udaljenosti farme, dobrostojeća porodica je bila poznata u kraju, doduše ne po dobru. Andreas Gruber je redovo tukao svoju ženu i stanovnici sela ga nisu baš voleli. Takođe su postojale glasine da je najmlađi unuk Džozef rezultat incesta između Andreasa i njegove ćerke Viktorije. Porodica je uglavnom bila sumorna i povučena i držala se po strani. Jedina koja je imala relativno dobru reputaciju u selu je bila Viktorija, koja je imala predivan glas i pevala u crkvenom horu.
[adsenseyu1]
Pravo propadanje farme je započelo kada je služavka iznenada dala otkaz i poželela da odmah ode. Kada su je pitali zašto, odgovorila je da je čula čudne zvuke i drugu buku u i oko kuće, ali i zvuke koraka sa tavana. Služavka je bila ubeđena da je kuća ukleta i nije htela da se zadrži na farmi ni trenutka više.
Šest meseci kasnije, stvari su postale bizarnije kada je sredinom marta 1922. godine, Andreas popisivao imovinu i uočio čudne otiske u snegu koji vode od šume do kuće, ali ne postoje otisci koji vode natrag u šumu. Pretražio je celu farmu ne bi li našao uljeza, ali nije bilo nikakvih daljih tragova ili znakova da se tu nalazi uljez.
Iste noći, Andreasa su probudili čudni, neobjašnjivi zvuci sa tavana. Odmah je otišao da proveri ali nije bilo ničega. Sledećeg jutra je na tremu pronašao novine koje ni njemu ni članovima porodice nisu bile poznate. Nedugo zatim, 30. marta, misteriozno je nestao set ključeva od kuće. U potrazi za ključevima, Andreas je pronašao uznemiravajuće ogrebotine na bravi šupe, kao da je neko pokušao da je obije.
Dan nakon otkrića ogrebotina, 31. marta, nova služavka po imenu Marija Baumgartner je došla u kuću da zameni prethodnu služavku. Ispostavilo se da joj je prvi dan na poslu bio i poslednji, a to je bio i dan kada su Gruberi poslednji put viđeni živi.
Ljudi su 4. aprila počeli da se brinu za Grubere. Unuka Sesilija se nije pojavljivala u školi, a za Viktoriju je bilo veoma neuobičajeno da izostane iz crkve. Nekoliko seljana se zaputilo na farmu da vide šta se dešava. Prvobitni utisak je bila neverovatno tiha i jeziva atmosfera. Kada su ispitali ambar, imali su šta i da vide.
[adsenseyu4]
U lokvi krvi su ležala tela Andreasa, njegove žene, ćerke Viktorije i starije unuke Sesilije. Njihova tela su bila čudno naslagana i pokrivena slamom. Najmlađi unuk je pronađen mrtav u kolevci, a služavka Marija je ležala mrtva u svom krevetu, oboje u koagulisanim lokvama krvi. Svi članovi porodice Gruber i služavka Marija bili su hladnokrvno ubijeni.
Seljani su pozvali policiju i za par sati je započela istraga. Po preliminarnim rezultatima autopsije, sve žrtve su ubijene udarcem u glavu pijukom. Sve rane su bile precizne i samopouzdano nanesene, sa samo jednim odlučujućim udarcem u glavu. Gotovo sve žrtve, osim Viktorije i unuke Sesilije, bile su obučene u odeću za spavanje, što zajedno sa činjenicom da je Marija ubijena u krevetu implicira da se zločin dogodio u kasnim večernjim satima.
Istragom je utvrđeno da su Andreas, njegova žena, ćerka i unuka na neki način namamljeni u ambar gde su jedno po jedno ubijani pijukom, nakon čega je ubica ušao u kuću i usmrtio preostalo dvoje. Interesantan je detalj da su sve žrtve bile na neki način pokrivene, slamom ili posteljinom.
Za sad je već dovoljno strašno, ali daljom analizom je utvrđeno nešto još bizarnije. Datum smrti je bio 31. mart 1922. godine, ipak svedoci su rekli da su videli kako dim izlazi iz dimnjaka preko celog vikenda, što znači da je neko morao biti u kući. U kući su takođe postojali dokazi da je tu nedavno neko jeo, a i spavao u jednom od kreveta.
Stoka je bila redovno nahranjena, a pas koji je lajao pored ambara, osim uznemirenosti nije pokazivao nikakve znake neuhranjenosti. Zašto bi neko ubio porodicu, a zatim ostao u njihovoj kući nekoliko dana pritom hraneći životinje? Niko ne zna.
Zbunjena policija je uporno tražila motiv. Prvo su pomislili da je upitanju krađa, ali se ispostavilo da ništa nije ukradeno. Zanimljivo je da je Viktorija par nedelja ranije ispraznila svoj račun u banci i ostavila pozamašnu donaciju u crkvi. Samo još jedan od čudnih detalja.
[adsenseyu1]
Policija je zatim počela da sumnja na zločin iz strasti. Osumnjičeni je bio Lorenc Šlitenbauer, koji je bio jedan od Viktorijinih udvarača. Viktorija je za života tvrdila da je Džozef njegov sin uprkos pričama koje su se pričale po selu. Moguće je i da je Šlitenbauer hteo da izbegne plaćanje alimentacije, pošto je Viktorija pokrenula tužbu za istu kratko pre ubistava.
Bilo je tu još detalja koji su upućivali na Šlitenbauera. Prvo, sasvim slučajno se našao među prvima koji su otkrili tela. Pas koji je bio vezan kraj ambara je neprestano lajao na njega. Dodatno, Šlitenbauer nije uopšte bio uznemiren zbog prizora krvavih tela i otkrio ih je bez znakova gnušanja. Kada su ga pitali zašto je petljao oko tela pre nego što je došla policija, rekao je da je tražio svog sina.
Pored neuobičajene smirenosti, Šlitenbauer se odlično snalazio po farmi kao da je puno vremena provodio tamo. Policija na kraju nije imala dovoljno čvrstih dokaza da ga uhapsi. Zapravo, niko nikada nije uhapšen.
Tu je još mnogo nerazjašnjenih okolnosti. Ako pretpostavimo da je služavka koja je pobegla pre šest meseci čula pravog ubicu, zašto se on onda zadržavao na farmi šest meseci? I zašto je ostao na farmi i hranio sebe i životinje?
Tela su na kraju zakopana na groblju u Vajdhofenu bez glava, pošto su one poslate na analizu u Minhen, odakle nikad nisu vraćene. Verovatno su se zagubile tokom Drugog svetskog rata.
Istraga se odužila godinama i do dan-danas niko nije uhapšen zbog ubistva. Počele su se pojavljivati razne teorije. Jedna od ideja je bila da je ubica bio Viktorijin bivši muž. Iako je on navodno poginuo tokom Prvog svetskog rata, njegovo telo zapravo nikada nije pronađeno, pa se spekulisalo da se vratio po svoju ženu. Moguće je da je počinio zločin iz strasti kada je čuo za Viktorijinu incestuoznu vezu sa ocem i umešanost sa Šlitenbauerom.
Drugi govore o paranormalnim elementima slučaja, kao što su na primer duhovi koje je navodno čula prva sluškinja, ali i Gruber kasnije. Postoje oni koji misle da ubistvo nije počinio čovek već neka natprirodna sila kojoj se porodica Gruber zamerila.
U Nemačkoj, slučaj Hinterkajfek ubistava je postao legendaran i tema je nekoliko knjiga i filmova. Sama farma je davno uništena, jer seljani nisu želeli ovaj užasavajući spomenik u svojoj blizini. Moguće je da će drveće koje se sada tamo nalazi ostati jedini koji znaju šta se zapravo tamo dogodilo.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
