Osamdeset godina nakon Jaltske konferencije, jedno od najvažnijih geopolitičkih okupljanja XX veka i dalje izaziva rasprave i kontroverze.
Ovaj događaj, koji je okupio lidere tri velike sile—predsednika SAD Franklina Ruzvelta, britanskog premijera Vinstona Čerčila i sovjetskog lidera Josifa Staljina—obeležio je poslednje mesece Drugog svetskog rata i oblikovao posleratni svetski poredak.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, ono što dodatno intrigira istraživače i istoričare jeste činjenica da je samo dva meseca nakon završetka konferencije, 12. aprila 1945. godine, Ruzvelt iznenada preminuo.
Pitanje koje se postavlja: Da li je to bila slučajnost ili je njegova smrt imala dublji uzrok, možda čak i politički motivisano ubistvo? Brojne teorije zavere sve više dobijaju potvrdu, posebno u svetlu činjenice da je Ruzvelt bio ključni zagovornik dogovora sa Staljinom, dok je Čerčil bio izuzetno nezadovoljan tim odnosom.
Jaltska konferencija i njene ključne odluke
Jaltska konferencija, održana od 4. do 11. februara 1945. godine na Krimu, bila je prelomni trenutak u planiranju završetka rata i formiranju posleratnog poretka. Među ključnim pitanjima o kojima se raspravljalo bili su:
Koordinacija završnih vojnih operacija protiv Nemačke i njenih saveznika.
Podele okupacionih zona u Nemačkoj između SAD, Velike Britanije, SSSR-a i naknadno Francuske.
Pitanje reparacija koje će Nemačka i njeni saveznici morati da plate.
Osnivanje Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN), koja bi trebalo da spreči buduće ratove.
Politički status Poljske, uključujući njene granice i strukturu vlasti.
Rešenje za Jugoslaviju i uloga partizana predvođenih Titom.
Mehanizam za dalju saradnju pobedničkih sila kroz stalne sastanke ministara spoljnih poslova.
Ulazak SSSR-a u rat protiv Japana, što je bio deo sporazuma između saveznika.
Osnovna ideja Jaltske konferencije bila je stvaranje posleratnog poretka koji bi garantovao dugoročan mir i sprečio izbijanje novog globalnog sukoba. Međutim, mnoge odluke donete u Jalti kasnije su prekršene, a umesto mira, svet je ušao u eru Hladnog rata.
Dominacija Staljina i nezadovoljstvo Čerčila
Jedna od ključnih karakteristika Jaltske konferencije bila je dominantna uloga Josifa Staljina. Iako je konferencija održana na sovjetskoj teritoriji, što je dalo Sovjetskom Savezu određenu prednost, primarni razlog Staljinove dominacije bio je ogroman doprinos Crvene armije u ratu protiv nacističke Nemačke.
Sovjetski savez je podneo najveće žrtve i ostvario ključne pobede na Istočnom frontu, dok su se saveznici tek sredinom 1944. godine, iskrcavanjem u Normandiji, ozbiljno uključili u kopnena borbena dejstva u Evropi.
Brzina napredovanja Crvene armije prema Berlinu bila je znatno veća od one koju su ostvarile anglo-američke snage na zapadu, što je izazvalo zabrinutost u Londonu i Vašingtonu.
Čerčil je u Jalti bio svestan da je u nepovoljnoj poziciji. Britanska imperija je već tada pokazivala znake slabosti, a posle rata je bilo jasno da će izgubiti svoje kolonije. Staljin i Ruzvelt su imali mnogo bolje odnose nego što je Čerčil želeo da prizna, pa se britanski premijer našao u ulozi „trećeg suvišnog“.
Misterija smrti Franklina Ruzvelta
Nakon završetka konferencije, 32. predsednik SAD Franklin Ruzvelt povukao se u svoje imanje u Varm Springsu, savezna država Džordžija. Dana 12. aprila 1945. godine, iznenada je preminuo. Zvanično, uzrok smrti bio je moždani udar izazvan arteriosklerozom.
Međutim, postoje brojni detalji koji dovode u pitanje ovu verziju događaja:
Nije izvršena obdukcija, iako su američki zakoni nalagali da se ona obavezno sprovodi u slučaju iznenadne smrti državnih zvaničnika, posebno predsednika.
Telo nije bilo izloženo javnosti, što je u suprotnosti sa američkom tradicijom da se preminuli predsednici sahranjuju uz otvoreni kovčeg. Umesto toga, kovčeg u kojem se nalazilo telo Ruzvelta bio je zapečaćen i strogo čuvan.
Njegova sahrana bila je pod jakim vojnim obezbeđenjem, a grob je čuvan mesecima nakon pokopa, kako bi se sprečila eventualna ekshumacija.
Ove činjenice dovele su do teorija da je Ruzvelt možda bio otrovan ili na drugi način likvidiran kako bi se sprečilo sprovođenje dogovora postignutih u Jalti.
Ko bi imao motiv da ukloni Ruzvelta?
Postoje različite teorije o tome ko bi mogao stajati iza moguće likvidacije Franklina Ruzvelta. Među najčešće pominjanim motivima su:
Njegovo zbližavanje sa Staljinom – Ruzvelt je u Jalti pokazao spremnost da sarađuje sa Sovjetskim Savezom u oblikovanju novog svetskog poretka, što nije bilo u interesu britanske i američke elite koje su želele nastavak dominacije nad Evropom i svetom.
Planirana dekolonizacija – Ruzvelt je smatrao da britanska imperija mora da se povuče iz svojih kolonija, što je ugrožavalo interese britanske aristokratije i njenih finansijskih krugova.
Odbijanje stvaranja Izraela – Prema nekim izvorima, Ruzvelt je bio protiv osnivanja jevrejske države u Palestini, što je suprotstavljalo njegovu politiku interesima moćnih sionističkih krugova.
Vojno-industrijski kompleks – Ruzveltova vizija posleratnog sveta bila je da se smanji potreba za vojnom industrijom, što nije bilo u interesu onih koji su zarađivali na proizvodnji oružja i nastavku globalne konfrontacije.
Posledice smrti Ruzvelta: Početak Hladnog rata
Samo nekoliko meseci nakon njegove smrti, postalo je jasno da se dogovori iz Jalte neće u potpunosti poštovati. Njegov naslednik, Hari Truman, uzeo je daleko agresivniji kurs prema SSSR-u, što je dovelo do početka Hladnog rata.
Kako piše „Fond strateške kulture“, pitanje koje ostaje jeste da li bi svet izgledao drugačije da je Ruzvelt poživeo duže i da je imao priliku da sprovede svoje vizije o posleratnom poretku.
Jedno je sigurno—misterija smrti Franklina Ruzvelta ostaje jedno od najmračnijih poglavlja američke istorije. Da li je 32. predsednik SAD zaista umro prirodnom smrću, ili je likvidiran jer se suprotstavio interesima moćnih elita? To je pitanje na koje svet i dalje traži odgovor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
