[adsenseyu3]
Balbek je arheološko nalazište u Libanu. U pitanju je džinovska megalitska platforma, a njena prava starost je još uvek misterija.
Ona se nalazi na istoku Libana, 86 kilometara od Bejruta u dolini Beka, nedaleko od granice sa Sirijom.
Balbek se smatra svetim mestom, pošto je hram izgrađen na ruševinama još pre starih Grka i Rimljana.
Mejnstrim arheologija različito procenjuje tačnu starost ovog nalazišta. Kako navode konvencionalni arheolozi, u pitanju je feničansko svetilište posvećeno bogu Baalu, koje se za vreme starih Grka zvalo Heliopolis (grad Sunca), a koje je bilo rimska kolonija za vreme cara Avgusta. Prava starost nalazišta je i dalje misterija, a procenjuje se da je ovo drevno megalitsko nalazište staro bar 12.000 godina, iako bi moglo biti starije i od 20.000 godina.
[adsenseyu1]
Ono što je prilično zapanjujuće u arheološkoj zajednici jeste terasa ili platforma na kojoj stoji rimski hram u čast boga Jupitera, a s obzirom na veličinu kamenja koje predstavlja temelje hrama, malo je verovatno da su sve to izgradili Grci ili Rimljani.
Velika platforma na kojoj je izgrađen hram je neverovatna, ali danas još uvek stoji samo par stubova. U pitanju je konstrukcija koju moderni arheolozi i inženjeri ne mogu da objasne ako uzmu u obzir konvecionalnu istoriju. Neki veruju da istorija nije tačna kada je u pitanju Balbek.
Među najintrigantnijim od ovih megalita je Triliton, tj. tri ogromna bloka dužine 22 metra, visine 4,5 metara i širine 3,5 metara. Njihova masa je negde između 1.000 i 2.000 tona. Ova tri ogromna megalita su postavljena na red šest blokova granita od kojih je svaki dugačak 10 metara, visok 4 metra i težak preko 300 tona. Neki istraživači kažu da ovi megaliti nisu „kameni temeljci“, te da uvreženo mišljenje da najveće kamenje mora da bude na dnu građevine nije tačno u ovom slučaju.
Nameće se pitanje kako su ove neverovatne građevine napravljene? Današnji inženjeri jedva mogu da prenesu blok od 50 tona. Drevni ljudi su očigledno znali da prenose blokove kamena sa neverovatnom lakoćom.
[adsenseyu4]
Zvanično objašnjenje arheologa jeste da je na hiljade ljudi učestvovalo u izgradnji i prenosu ovih ogromnih blokova koristeći prostu tehnologiju, tj. štap i kanap. Neki istraživači smatraju da je to nešto što je matematički malo verovatno i gotovo nemoguće. Dakle, ako nisu posedovali naprednu tehnologiju, kako su to izveli?
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF4B14″]Da li je moguće da je naprednija tehnologija bila dostupna drevnim inženjerima pre nekoliko hiljada godina? Nešto se definitivno ne uklapa u priču pošto ima puno neodgovorenih pitanja. Mora da nedostaje nešto važno, nešto što objašnjava kako su drevni ljudi uspevali da izgrade neverovatne građevine širom sveta pre nekoliko hiljada godina.[/stextbox]
Balbek u Libanu je napravljen pomoću blokova kamenja mase između 1.000 i 2.000 tona po kamenu. Ovo kamenje je moralo biti preneseno iz kamenoloma koji je udaljen oko kilometar, što možda ne zvuči daleko, ali kada se uzme u obzir težina kamenja, bilo bi puno da je udaljen i 100 metara. Kako su onda drevni ljudi uspeli da prenesu ovo kamenje i da ih postave tako da se savršeno uklapaju jedan s drugim?
[adsenseyu1]
Ko je, kad i zašto sagradio ovu građevinu u Balbeku? Ko je sekao ogromno megalitsko kamenje i prenosio ga preko neravnog terena, postavivši ga sa takvom preciznošću da se napravi savršen temelj površine 400.000 metara kvadratnih?
Istraživači veruju da je to učinila neka civilizacija starija od Rimljana, ali ne postoji slaganje o tome koja civilizacija je u pitanju, kada je gradnja počela i zašto.
Preciznost ovih megalitskih struktura je neverovatna. One su poređane tako da između njih ne može da stane ni list papira. Mnogi veruju da je nemoguće da su Feničani, Grci ili Rimljani odgovorni za izgradnju, ma koliko god dobri inženjeri bili.
[adsenseyu4]
Mejnstrim nauka ne ume adekvatno da objasni misteriju izgradnje ovog drevnog megalitskog nalazišta. Neki istraživači su ponudili alternativna objašnjenja. Tako je Šatelen naveo da su „blokove ove veličine izrezali i postavili divovi ili članovi civilizacije koja je poznavala tajne levitacije i antigravitacije“.
Endrju Kolins je naveo da je prvi grad u Balbeku sagrađen pre Velike poplave od strane Kaina, sina Adamovog, kojeg je Bog proterao u „zemlju Nod“ koja se nalazi „istočno od Raja“ zbog ubistva brata Avelja. Utvrđenje je srušeno u vreme potopa, a kasnije ga je ponovo izgradila rasa divova pod komandom Nimroda, „moćnog lovca“ i „kralja Šinara“ po Knjizi postanja.
Kao i kod mnogih drugih drevnih nalazišta, među kojima i Puma Punku, Olantajtambo, Teotihuakan itd., izgradnja megalitskog nalazišta u Balbeku je prošla kroz izvestan zastoj.
Istraživači su nedaleko od nalazišta pronašli još jedan ogromni blok kamena, koji je delimično zakopan, a koji je dugačak 19,6 metara, širok 6 metara i visoko oko 5,5 metara. Istraživači veruju da je ovaj kameni blok težak oko 1.650 tona. Nameće se pitanje zašto je izgradnja zaustavljena?
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
