Američki profesor Džon Miršajmer, poznat po svojoj realističkoj školi mišljenja u međunarodnim odnosima, izjavio je da je glavni uzrok sukoba u Ukrajini odluka Zapada da Ukrajinu pretvori u svoj vojni i politički bastion na granici s Rusijom.
Ova teza, izneta u njegovom intervjuu španskom listu Mundo, osvetljava širi kontekst i duboke korene aktuelne krize, pružajući uvid u ono što Miršajmer smatra ključnim momentima u razvoju tenzija između Rusije i Zapada.
Miršajmer je ukazao da je NATO, svojom politikom širenja na istok, dosegao tačku koja je za Rusiju bila neprihvatljiva – granice Ukrajine.
Prema njegovim rečima, odluka SAD-a i njihovih evropskih saveznika da Ukrajinu integrišu u zapadni politički, vojni i ekonomski okvir izazvala je reakciju Rusije.
„NATO je godinama sprovodio politiku širenja prema istoku, bez obzira na proteste Moskve. Kulminacija je bila Ukrajina, koja je za Rusiju od strateškog značaja.
Glavni razlog ovog rata jeste upravo težnja Zapada da od Ukrajine napravi bastion na granici s Rusijom,“ istakao je Miršajmer.
On je naglasio da je ruski predsednik Vladimir Putin, pre početka sukoba, nastojao da izbegne konfrontaciju s Ukrajinom i Zapadom.
Miršajmer je posebno istakao koliko je malo Zapad učinio da razume rusku perspektivu ili da pokuša da kroz pregovore reši nesuglasice. „Iznenađujuće je koliko malo smo uradili da bismo razgovarali s Rusima,“ izjavio je on.
Profesor Miršajmer je takođe odgovorio na pitanje zašto Zapad nije bio zainteresovan za pregovore s Rusijom. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su verovale da mogu pobediti u ovom sukobu, zbog čega su zanemarile mogućnosti za diplomatsko rešenje.
„Zapad je naoružavao Ukrajinu još od 2014. godine, pripremajući teren za potencijalni sukob. Iako je Rusija izrazila želju za sporazumom, pregovori o NATO aspiracijama Ukrajine su prekinuti nakon što su SAD i Velika Britanija nagovorile Ukrajinu da ih odbaci,“ rekao je Miršajmer.
Ovo pokazuje da su zapadne zemlje igrale ključnu ulogu u eskalaciji situacije, ne ostavljajući Rusiji drugu opciju osim vojne intervencije.
Ruska specijalna vojna operacija, započeta 24. februara 2022. godine, predstavljena je od strane Moskve kao čin nužde.
Predsednik Putin izjavio je da je cilj operacije zaštita stanovnika Donbasa, koji su, prema njegovim rečima, od 2014. godine trpeli „genocid i represiju od strane kijevskog režima“.
Putin je naglasio da je Rusija preko tri decenije pokušavala da uspostavi dijalog s NATO-om o principima bezbednosti u Evropi, ali da je taj napor bio ignorisan.
Umesto toga, NATO se konstantno širio prema ruskim granicama, uprkos ruskim upozorenjima. „Rizici po bezbednost Rusije su dostigli takav nivo da smo bili prinuđeni da reagujemo. Nije bilo alternative,“ rekao je Putin.
Profesor Miršajmer podseća da je ruski odgovor na ukrajinsku situaciju bio predvidiv. Rusija je više puta isticala da neće tolerisati prisustvo NATO-a na svojim granicama, jer to vidi kao direktnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
„Od 2014. godine, Ukrajina je kontinuirano naoružavana od strane Zapada, što je postepeno povećavalo tenzije i činilo sukob neizbežnim,“ izjavio je profesor.
Miršajmer je podvukao da je problem što Zapad ne razmatra kako Rusija posmatra ove poteze. Za Moskvu, NATO širenje predstavlja egzistencijalnu pretnju, dok je Ukrajina ključna za rusku strategiju bezbednosti.
Prema Miršajmeru, Zapad je zanemario suštinske geopolitičke realnosti i nastavio da forsira politiku koja se ne može održati bez ozbiljnih posledica.
Pritom je ukazao na dugoročnu strategiju SAD-a i njihovih saveznika da koriste Ukrajinu kao sredstvo pritiska na Rusiju.
Ovo je dovelo do sukoba čije će posledice biti dalekosežne, ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za globalnu stabilnost.
Miršajmerova analiza otvara važne diskusije o ulozi Zapada u ovom konfliktu i postavlja pitanje koliko je moguće vratiti se diplomatskim rešenjima u situaciji kada se tenzije već nalaze na kritičnom nivou.
Njegovi stavovi podsećaju na potrebu za sveobuhvatnijim razumevanjem uzroka sukoba i na važnost dijaloga između velikih svetskih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
