Slobodan Milošević bio je jedan partijski aparatčik, koji nikada ne bi uspeo da nije bilo pedigrea Mire Marković.
Za politička ubistva koja su se dešavala ona je stvarala atmosferu, a Slobi je čak branila da razgovara i viđa se s rođenim bratom Borom. Mirjana je muža stalno ubeđivala da mu je rođeni brat neprijatelj, te su se Sloba i Bora, koji su inače bili vrlo bliski, tajno sretali po beogradskim hotelima, priča Dušan Stupar, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti.
[adsenseyu1]
U razgovoru otkrio je i zašto je Borina supruga Milanka nokautirala Miloševićevu ženu usred Moskve, ali i kako je izbegao smrtnu presudu koju mu je izrekla bivša prva dama Srbije.
Da li je Milošević poslušao ženino naređenje i nije se viđao s bratom?
– Što se tiče posećivanja, jeste. Bora nije smeo kod Slobe niti je ovaj mogao kod njega. Kad Bora dođe u Beograd, njih dvojica su se tajno viđala u hotelu „Slavija“.
Da li je Mira saznala za te susrete?
– Verovatno. Bila je sklona tome, imala je paralelnu strukturu, pravila je svoj blok, kao što je pravila JUL. Jedan od njihovih prijatelja, koji je bio kod njih u kući, Veljko Ćurčić, koji je sa Slobom radio u banci, a koji je postao intimus i sa Mirom, čak je imao ključ od njihove kuće, jednom se zatekao u domu Miloševića kada su njih dvoje pričali o meni i Bori. Kaže, sedi on sa Mirom, kad dolazi Sloba, umoran, odmah se penje u sobu, a dobacuje Miri: „Omasovljavaš ovaj tvoj JUL. Čuo sam da je Stupar Dušan pristupio JUL.“ Na to mu Mira odgovara: „U JUL ne može ako može da se druži sa tvojim bratom i u Moskvi juri kurve i kocka se.“ Mislila je da je Bora nedostojan da bude brat predsednika.
[adsenseyu4]
To što je rekla za Boru, da li je to bila istina?
– Ne! Mi jesmo malo kockali, ali ženske nismo jurili. On je čovek bio šećeraš, teško bolestan. To mu nije padalo na pamet. Ali je ona to stalno tako govorila. Bora i ja smo bili pravi prijatelji, bili smo nerazdvojni.
Kako je onda Bora postao ambasador u Rusiji, to nije moglo bez Slobinog odobrenja?
– Mira to Miloševiću nikako nije mogla da oprosti. Je*ala mu je majku, ali se Sloba pravdao da su to Rusi tražili.
Jesu li to stvarno tražili?
– Bora je imao dobre odnose sa Rusima. On je istovremeno bio ambasador i predstavnik našeg DB u Rusiji. Kad je umro Bora, na sahrani, u crnogorskim brdima, u božjoj materi gde su rođeni, sneg pao preko dva metra visine, sirotinja Crnogorci se okupili, a među njima tri grupe ruskih oficira, svi visoki sa šapkama. Poslali su delegacije vojske, ministarstva spoljnih poslova i ratnih veterana sa vencima. Na sahrani je mitropolit Amfilohije držao govor. Izvinjavao se mrtvom Slobodanu što mu nije dao dovoljno podrške dok je bio živ.
Zar Bora nije pomogao Miri kad je pobegla za Rusiju?
– On i nije znao da je pobegla. Pretpostavljam da su to sve Karići uradili. Jedino što je tražila od Bore jeste da joj nađe broj da ne mogu da joj slušaju razgovore ni naši ni Rusi. Dao joj je telefon svoje žene, a onda je stigao račun. Mira nije htela da plati, svađala se sa Borom.
[adsenseyu1]
Šta se zatim desilo?
– Borina žena je pozvala Miru, tražila je da se nađu da joj Mira vrati telefon jer oni više neće da joj plaćaju račune. Sastale su se i potukle. Mira nikada nije plaća račune, nije imala predstavu koliko to košta.
Baš potukle?
– Milanka je nokautirala Miru. Posle mi je Milanka ispričala: „Dušane, pa znaš ti kakve ja imam reflekse. Kad sam je nabola pesnicom…“ Milanka je dobra žena, ali njih dve su bile ljuti neprijatelji. To je bio poslednji put kada su se videle.
Kad se desio taj obračun?
– Jedno pola godine posle Mirinog dolaska u Moskvu odigrao se taj boks-meč.
(Srpski telegraf)
[adsenseyu4]
