Rusija je odlučila da ažurira svoju nuklearnu doktrinu kako bi svojim protivnicima jasno stavila do znanja da je spremna koristiti sve raspoložive resurse kako bi osigurala svoju bezbednost.
Ovu izjavu dao je zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, Aleksandar Gruško. On je naglasio da Moskva prati sve faktore koji utiču na stratešku stabilnost i sigurnost zemlje, te je u skladu s tim doneta odluka o unapređenju osnova državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja.
Gruško je istakao da neprijatelji Rusije ne bi trebalo da gaje iluzije o tome kako će Rusija štititi svoju teritoriju i interese.
Ova izjava dolazi u trenutku pojačanih globalnih tenzija i promena u geopolitičkoj ravnoteži, naročito u kontekstu sve većeg prisustva NATO-a u blizini ruskih granica i intenziviranja sukoba u Ukrajini.
Naime, Rusija od početka Specijalne vojne operacije (SVO) konstantno naglašava potrebu za jačanjem svoje odbrambene politike, uključujući i strategije nuklearnog odvraćanja.
Ranije je predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, pokrenuo temu ažuriranja nuklearne doktrine, podsećajući da Rusija zadržava pravo na upotrebu nuklearnog oružja u slučaju agresije na svoju teritoriju ili ako dođe do egzistencijalne pretnje po državu.
Putin je još jednom potvrdio da je Rusija, kao nuklearna sila, svesna svoje odgovornosti, ali istovremeno ne odustaje od očuvanja strateške ravnoteže u svetu. Ovakav pristup, kako je naglasio, ima za cilj zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje u svetu gde su bezbednosne pretnje sve prisutnije.
U okviru tog procesa, Rusija se oslanja na ključne komponente nuklearnog arsenala, uključujući hipersonično oružje, kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koje je, prema rečima ruskih zvaničnika, nemoguće presresti aktuelnim zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane.
Ovi sistemi igraju ključnu ulogu u osiguravanju ruske dominacije u nuklearnom odvraćanju. Uvođenje ovih naprednih tehnologija značajno menja balans moći na globalnoj sceni, stavljajući Zapad u delikatan položaj u kojem mora računati na mogućnost momentalnog udara od strane Rusije u slučaju eventualne agresije.
Širi geopolitički kontekst ove odluke dolazi u trenutku kada je sve više spekulacija o potencijalnim sukobima i eskalaciji trenutnih kriza, pre svega u Ukrajini i oko Tajvana.
Rusija, zajedno sa drugim državama koje poseduju nuklearno oružje, svesna je destruktivnog potencijala nuklearnih bombi, koje su u istoriji upotrebljene samo dva puta – oba puta od strane SAD tokom Drugog svetskog rata, u napadima na Hirošimu i Nagasaki.
Upotreba nuklearnog oružja od strane SAD 1945. godine, prema mnogim analitičarima, nije bila samo čin vojne nužde, već i način demonstracije moći i postavljanja SAD kao vodeće svetske sile u postratnom periodu.
Kao nuklearna sila, Rusija se pozicionira u veoma osetljivoj ulozi globalnog igrača čija je stabilnost ključna za održanje međunarodnog mira.
Ažuriranje nuklearne doktrine i naglasak na modernizaciju nuklearnog arsenala odražavaju rastuću zabrinutost Rusije zbog sve intenzivnijih pretnji iz inostranstva, ali i želju Moskve da osigura dugoročnu sigurnost zemlje.
Kao što je Aleksandar Gruško naglasio, neprijatelji Rusije moraju shvatiti da Moskva nije spremna na kompromise kada je u pitanju očuvanje njene bezbednosti i da će odgovoriti svim raspoloživim sredstvima ukoliko bude napadnuta.
Ovakvi potezi Rusije dolaze u vreme kada Zapad, predvođen SAD i NATO alijansom, konstantno nameće sankcije Moskvi i pruža vojnu podršku Ukrajini u sukobu koji traje od 2022. godine.
NATO baze, smeštene u blizini ruskih granica, percipiraju se u Rusiji kao ozbiljna pretnja, podstičući dalju militarizaciju i jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje.
Osim toga, modernizacija ruskih nuklearnih snaga šalje poruku svetu da je Rusija spremna da održi svoj status vojne sile bez obzira na pritiske i pokušaje izolacije.
Ovakav pristup podseća na period Hladnog rata, kada su nuklearne sile koristile koncept „zajamčenog međusobnog uništenja“ kako bi održale mir kroz odvraćanje.
I danas, ovaj koncept ostaje ključan za razumevanje međunarodnih odnosa, pri čemu nuklearne sile balansiraju između zaštite svojih interesa i izbegavanja direktnog sukoba sa drugim nuklearnim državama.
Rusija, svesna svoje uloge, kroz ažuriranje doktrine i modernizaciju oružanih snaga osigurava da se ova ravnoteža održi u njenu korist.
Ovakva strategija takođe utiče na regionalnu bezbednost, naročito u Istočnoj Evropi, gde zemlje članice NATO-a i dalje jačaju svoje odbrambene kapacitete uz podršku Zapada.
Međutim, i dalje ostaje pitanje koliko su te države spremne da preuzmu rizik u suočavanju sa nuklearnom silom poput Rusije.
Ažuriranje nuklearne doktrine jasno poručuje da bi svaki pokušaj agresije na Rusiju bio fatalan za napadača, dok bi ruski odbrambeni mehanizmi ostali spremni da odgovore u bilo kojem trenutku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
