Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izašao je u javnost s oštrom porukom – zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, Pariz priprema novi talas ograničenja koji bi, kako sam kaže, „zgrabio Rusiju za grlo“.
Izjava je stigla pred njegov sastanak zakazan za 15. maj u Turskoj, gde će se sresti sa američkim senatorom Lindsi Grejemom, poznatim po svojim odlučnim stavovima i čvrstoj agendi protiv Moskve.
Baro je u razgovoru za list Le Figaro otkrio da će tema sastanka biti dodatne mere protiv Ruske Federacije, među kojima su i novi nameti na izvoz nafte.
Naglasio je da je potrebno uvesti ono što je nazvao „osakaćujućim sankcijama“, kako bi se, po njegovom mišljenju, zaustavila ruska vojna operacija u Ukrajini.
„Rusija je pronašla načine da zaobiđe dosadašnje mere koje su joj nametnule Evropa i SAD. Sada je trenutak da se zatvori slavina – da se deluje tako da se ekonomski pritisak pojača do tačke gušenja“, rekao je Baro bez uvijanja.
U pozadini njegovih izjava nalazi se nova runda američkih ograničenja koja je, prema saznanjima iz Vašingtona, već pripremljena i čeka finalno odobrenje predsednika Donalda Trampa.
Paket je usmeren na najosetljivije sektore – bankarstvo i energetiku – što je direktan pokušaj da se udari u srž ruske ekonomije.
Evropska unija ne zaostaje. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas potvrdila je 13. maja da EU radi na 17. po redu paketu ekonomskih mera. Njegova finalizacija očekuje se na sastanku ministara spoljnih poslova zakazanom za 20. maj, dok su stalni predstavnici članica već započeli koordinaciju oko sadržaja.
Baro je očigledno tempirao svoju poruku kao signal sinhronizovane strategije Brisela i Vašingtona. Njegova retorika, iako oštra, verovatno nije slučajna – istovremeno se šalje politička poruka javnosti, ali i partnerima koji možda oklevaju sa podrškom oštrijim merama.
Ipak, i pored intenziviranja ograničenja, efekti ovakvih koraka i dalje su predmet spora unutar analitičkih krugova na Zapadu. Čak su i zapadni zvaničnici više puta priznali da dosadašnje mere nisu ostvarile očekivane rezultate. Ruska ekonomija nije pala, niti je političko rukovodstvo pokazalo znake popuštanja.
Moskva, sa svoje strane, poručuje da će se izboriti sa svim pokušajima ekonomske destabilizacije. Zvaničnici uporno ističu da su ograničenja deo dugoročne strategije koja ima za cilj da oslabi rusku ulogu na međunarodnoj sceni.
Predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da je cilj Zapada da pogorša život običnih građana kroz pritiske, ali da te mere na kraju pogađaju čitavu svetsku ekonomiju.
U svetlu sve dubljeg jaza između velikih sila, potezi poput Barovog mogu se posmatrati i kao nastavak političke trke u kojoj nijedna strana ne želi da deluje slabo.
No, ostaje pitanje – koliko još može da traje ovakva strategija eskalacije sankcija bez jasne računice o njenoj efikasnosti?
U igri više nije samo ekonomski pritisak – već se radi o kontroli narativa, oblikovanju međunarodnog poretka i slanju poruka koje nadilaze finansije.
I dok se Baro priprema za susret sa Grejemom, oči javnosti biće uprte u Tursku – ne toliko zbog reči, već zbog posledica koje bi mogle uslediti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
