U ponašanju vlasti osetila se proizvoljnost, koja je dramatična, jedna samovolja, koja ljude vređa, i nešto što je rezultat opšte klime – gubitak javnog poverenja.
Ponašanje ljudi u tzv. Kriznom štabu i lekara, njihova spremnost da se potčine političkom nalogu, njihovo izneveravanje ozbiljnih činilaca sopstvenog znanja, uslovili su da se izgubi poverenje prvo u njih kao ličnosti, zatim u lekarsku struku kao takvu, i, na kraju, u političku ideju kojoj su se podredili, koju reprezentuje Predsednik republike.
[adsenseyu1]
Svi ti činioci su uslovili da živimo u sistemu apsolutno narušenog javnog poverenja, gde bukvalno niko nikom ništa ne veruje, gde se suočavate s nečim što se može nazvati razaranjem ili razgradnjom društva.
Pre neki dan, teško je naći pravu reč, teško je bilo slušati da imate člana Kriznog štaba koji kaže da utakmica nije bila rizična, a da su rizične demonstracije. Takvim besmislicama vi uništavate supstancu društva, jer uništavate javnost.
Šokantna analiza ruskog vojnog analitičara: Kraj slovenskog bratstva – Srbija je otvoreno izdala Rusijuhttps://t.co/JKSBwUxdwc
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 16, 2020
Ako ne postoji javnost, ako ne možete verovati nekom ko vam govori o medicinskim stvarima, znači da će se svako spasavati kako zna i ume – a tu onda više društva nema.
Ako vidite kako je izveštavala televizija N1, koja u principu ima kritički stav prema režimu, demonstrante koji su iskazivali nacionalno motivisane poruke vezano za Kosovo i Metohiju u startu su etiketirali kao desničare, nasilnike itd. I onda je to od njih odmah preuzela režimska propaganda.
[adsenseyu4]
Dakle, dve naizgled sukobljene opcije u ovoj stvari su se odmah skladno dopunile. Znači, i jednima i drugima je smetala aktivnost vezana za nacionalnu politiku vezanu za Kosovo i Metohiju.
I to je ozbiljan problem, koji pokazuje da ispod sloja nesaglasnosti postoji dubinska saglasnost između režima i određenih zapadnih, odnosno američkih interesa i njihovih predstavnika u našoj javnosti. To na prvi pogled nije jasno, ali je, u stvari, duboko logično.
Vidimo, dakle, da je Srpska napredna stranka prešla taj dugi put od devedesetih godina, kad je bila Radikalna stranka, kad su govorili da demokratija nije važna, ali Kosovo je važno, preko prelaznih formi, do forme da ni demokratija ni Kosovo nisu važni – važno je da mi imamo određene interese i vlast.
To je suština nepoverenja kom smo izloženi. To je u najboljoj saglasnosti sa zapadnim činiocima, jer vidite da ste u vreme najvećih demonstracija imali posetu Predsednika republike Francuskoj, što znači da je Zapad, u stvari, stajao iza ovog batinanja ljudi na ulicama.
Američki činioci nemaju neki problem s nasiljem ovde ili bilo gde u svetu ukoliko to nasilje ide u korist onome što oni od nosioca vlasti u toj sredini traže.
Dakle, imamo posla s jednom drastičnom samovoljom, podržanom od zapadnih, američkih činilaca. Pogledajte saopštenje američkog ambasadora – ono je bilo praktično u korist režima, znači u korist nasilja.
Jednostavno rečeno, SAD u svom nastojanju da realizuju svoje ciljeve, i njihovi evropski saveznici, imaju za cilj da ovde stanje bude kao u nekoj vrsti latinoameričkog provizorijuma, gde će oni imati nekog vrhovnog činioca koga će pritiskati, a unutar toga vidimo da su skloni da stvari realizuju nasilnim sredstvima.
***
Pitanje je uvek isto – ko ima koristi od ovih događaja.
Kakvu korist mogu imati Rusi od ovih demonstracija? Ruska politika ovde se više-manje predimenzionira. NJu režim koristi da bi pred svojim biračima sakrio svoje bespogovorno izvršavanje zapadnih, američkih naloga.
Pogledajte realno: sve ekonomske transakcije režima su usmerene ka Zapadu, a ne ka Rusima. Kome su prodali aerodrom? Kome su prodali Er Srbiju? Kome su prodali Komercijalnu banku? Ništa nisu prodali Rusima. Ima jedan deo tog ruskog naoružanja, koje se glorifikuje, ali kakve veze to naoružanje ima s protestima?
Dakle, realno gledano, ruski činilac ovde nije imao neke posebne interese da realizuje proteste.
Obrnuto, zapadni činioci imaju jedan režim koji je najkooperativniji od svih režima koje su dosad imali… jer ima ogromnu glasačku podlogu, i istovremeno je fiksiran za ciljeve smeštene na Zapadu.
Prema tome, Zapad ima realnih interesa da podrži nasilje režima da bi taj režim sproveo ono što Zapad od njega traži.
Naš režim se nalazi u značajnom raskoraku s ruskom politikom. Ruska politika je čvrsto vezana za 1244 – barem danas to tako izgleda – vidimo da se ambasador Čižov juče sastao s Lajčakom, i vrlo otvoreno rekao da Rusija rešenje vidi samo u okviru 1244. To je ponovio i njihov savetnik za bezbednost pre neki dan.
Dakle, to je pozicija koja se objektivno razilazi sa politikom koju zagovara Predsednik republike, što je politika razgraničenja, što je u stvari smokvin list za predaju Kosova i Metohije.
Taj agresivni ton u provladinim, prorežimskim medijima, bilo tabloidima, bilo televizijama, izraz je izvesnog nezadovoljstva ruskom politikom, koje se onda transferiše na neke neimenovane činioce da se stvar ne bi činila nepovratnom.
***
Što se pregovora tiče, nema tu velikih tajni. Sve što je moglo da se da, Briselskim sporazumom je dato, praktično je ostalo samo saglašavanje s ulaskom Kosova i Metohije u međunarodne organizacije, što je jedan oblik međunarodnog priznanja. Drugih nekih tema nema.
Može se samo raspravljati o načinima na koje bi se publici u zemlji učinila prihvatljivom jedna odluka koja izaziva protivljenje najvećeg broja građana.
I to je jedina suštinska tema, sve ostalo su maskerade, glumatanja, razni oblici poluinfantilnog ponašanja, u skladu s opštom slikom javnosti u zemlji, jer cilj ovog režima, da bi mogao da sprovede ovakve odluke, jeste da u zemlji, u javnoj sferi – na televizijama, u novinama, u javnom saobraćaju – ne bude nikakvih standarda.
Ključno što režim želi i što već dobrih osam godina sprovodi jeste poništavanje i snižavanje standarda, normi, običaja u komunikaciji između ljudi. Kad predstavnike režima suočite s argumentom, oni na argumente odgovaraju psovkama. Jednostavno rečeno, na rečenicu da doktorat aktuelnog ministra finansija nije regularan, Predsednik republike odgovara rečenicom „Nikad ništa gluplje nisam čuo“.
Ta vrsta proizvoljnosti ima za cilj da se kod građana snize kriterijumi, da svi kriterijumi padnu, da sve bude dozvoljeno. Pogledajte kako govori Predsednik vlade – on upućuje opozicione poslanike da se leče. To je uličarski govor, i to u svojim nižim registrima, među polukriminogenim elementima.
Prostački način ponašanja je učinjen prihvatljivim oblikom političke komunikacije. Zašto? Da bi se svaka ozbiljnost uklonila iz sfere javnosti, da bi to zamenila propaganda, da bi propaganda besomučno ponavljala ljudima „bedni ste“, „nikakvi ste“, „morate da slušate“, „parče hleba vam zavisi od nas“.
Da bi se sve to moglo ostvariti, postoji jedna druga dimenzija – kulturna podloga se menja.
Umesto da unutar kulturne podloge budu razgovori drugoga tipa, imamo besomučne serije rijaliti programa, koji sve oblike ponašanja prelivaju na javnu sferu: psovke, uvrede, viku – Predsednik republike viče na novinare.
Ovo je režim, po mom mišljenju, civilizacijske regresije i političke izdaje. Da bi se ovo drugo moglo izvesti, vi morate obesmisliti svaku kritiku – uvredama, psovkama, odsustvom argumenata.
Ključno je da se razume da to nije spontano, da to nije neko prostaštvo koje pripada samo tim ljudima koji to izvode, nego da je to organizovani oblik vladanja. Ovo što se kod nas dešava ima jasan politički predumišljaj.
VIDEO:
(stanjestvari.com)
