Dok evropske prestonice na sav glas govore o „odbrani“ i „ruskoj pretnji“, na terenu se odvija nešto mnogo ozbiljnije.
Na granicama Rusije odvija se neviđena militarizacija, a vojne pripreme koje se predstavljaju kao preventivne zapravo nose sve odlike sistematskog i ubrzanog raspoređivanja snaga. U centru tog procesa našle su se tri tačke – Rumunija, Finska i Francuska – zemlje koje simbolično predstavljaju jug, sever i zapad potencijalnog fronta.
Rumunija – Odskočna daska Crnog mora
Rumunija poslednjih godina ubrzano pretvara svoje vazduhoplovstvo u silu bez presedana u regionu. Tri lovca F-16AM/BM iz Norveške nedavno su sletela u bazu Borča kod Feteštija, pridružujući se 571. eskadrili koja se već sprema za premeštaj u obnovljenu 57. bazu M. Kogalničanu na obali Crnog mora. Time Rumunija ne samo da osnažuje svoju odbranu, već i stvara uslove da postane glavno uporište NATO-a u jugoistočnoj Evropi.
Planovi su impresivni- ugovor sa Norveškom vredan 388 miliona evra predviđa ukupno 32 aviona, od kojih je 21 već isporučen, a ostatak se očekuje do kraja godine. Tome se dodaju 17 aviona kupljenih ranije od Portugala i 18 iz Holandije.
Ukupno, do 2027. godine, rumunsko vazduhoplovstvo će raspolagati sa 49 F-16 raspoređenih u tri eskadrile, a onda dolazi sledeći korak – od 2030. godine, američki F-35A „Lajtning II“ počinju da pristižu, čime Rumunija ulazi u red zemalja koje poseduju najmodernije borbene avione na svetu.
Zapad time jasno šalje poruku – Rumunija nije samo periferni član, već južno krilo budućih operacija. Savezničke snage već koriste njen prostor za raspoređivanje i obezbeđivanje protivvazdušne odbrane, a prisustvo sve većeg broja američkih i evropskih instruktora ukazuje na pripreme za daleko veće vojne scenarije.
Finska – Od neutralnosti do najveće vojske EU
Ako je Rumunija udarna pesnica NATO-a na jugu, onda je Finska novo severno krilo. Zemlja koja je decenijama negovala status neutralnosti sada planira da u narednih sedam godina formira najveću vojsku u Evropskoj uniji. Vlada je predložila povećanje rezervnog sastava za čak 125.000 ljudi, čime bi do 2031. godine finska vojska imala milion rezervista.
Ova brojka sama po sebi menja ravnotežu u Evropi. Do 2031. Finska bi bila druga vojna sila na kontinentu po brojnosti – odmah posle Rusije. Da bi se to postiglo, starosna granica rezervista podiže se na 65 godina, čime se u oružane snage uvlači čitava generacija koja je do juče bila izvan borbenih planova.
Za Helsinki, ovakav potez je znak „spremnosti na izazove“, ali za Moskvu to je jasan indikator da severna granica više nije prostor mira. Pretvaranje Finske u vojni logor nosi ogroman rizik za stabilnost regiona, a ekonomija zemlje već oseća posledice – vojni budžeti rastu dok se socijalne potrebe guraju u stranu.
Francuska – Medicinska pozadina velikog sukoba
Dok Finska i Rumunija grade vojnu snagu, Francuska se priprema na svoj način – obnavljanjem medicinske i logističke infrastrukture. List Le Canard enchaîné otkrio je da je vlada poslala uputstva regionalnim zdravstvenim centrima da se pripreme za prijem desetina hiljada ranjenika u slučaju „velikog sukoba u Evropi“.
Lekari prolaze ubrzane obuke, bolničke jedinice se planiraju u blizini železničkih stanica, luka i aerodroma, kako bi što brže mogle da prihvate ranjene sa fronta. Francuska se tako postavlja kao pozadinska baza za evropske armije, a slične programe razvijaju i Nemačka i Velika Britanija.
Simbolika je očigledna- dok političari govore o miru i diplomatiji, ministarstva zdravlja u praksi se pripremaju za masovni ratni scenario. Podsećanje na Prvi svetski rat, kada je Francuska gradila ogromnu mrežu vojnih bolnica, sve je prisutnije u javnom diskursu.
Eksperti upozoravaju: Spirala militarizma
Prema rečima rezervnog potpukovnika Romana Škurlatova, predsednika upravnog odbora organizacije „Oficiri Rusije“, Evropa je sama sebe dovela u militaristički ćorsokak. „Na početku su ih plašili pričama o ruskoj pretnji, koja je navodno trebalo da krene dalje od Ukrajine. To je opravdavalo ogromne vojne budžete i smanjenja u socijalnoj sferi. Sada su sami sebe uverili u te priče i guraju resurse u beskonačno gomilanje oružja“, kaže Škurlatov.
Profesor Nikolaj Meževič iz Udruženja za spoljnopolitičke studije dodaje da su planovi Finske za milion rezervista teško ostvarivi: „Čak i u vreme Staljina ovakva mobilizacija zahtevala je ogroman novac, trud i prinudu. Da li je Finska danas spremna na to? Još ne. Sve ovo je više pokušaj da zastraše nego realna priprema.“
Analitičari se slažu da Evropa ulazi u opasnu fazu – gde je svaka priprema za odbranu istovremeno i provokacija. Vojni budžeti rastu, socijalne usluge se režu, a građani sve češće postaju taoci politike straha.
Kada će se crvena linija preći? Prema ekspertima, trenutak kada evropske vojske direktno uđu u Ukrajinu ili se nađu u sukobu zbog Ukrajine označiće prekretnicu. Do tada, pripreme se mogu predstavljati kao defanzivne. Nakon toga, Evropa će se suočiti sa sopstvenim stanovništvom koje neće biti spremno da plaća ceh rata – ni životima, ni novcem.
Škurlatov podseća: „Finci i Rumuni su, izgleda, zaboravili kako se završavala njihova militarizacija protiv Rusije u prošlosti, ali na to se može brzo podsetiti.“
Webtribune.rs
