Na marginama Bledskog foruma u Sloveniji, stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker dao je izjavu koja je odmah odjeknula među diplomatama.
Prema njegovim rečima, Ukrajina neće imati luksuz da sama kroji svoju buduću bezbednosnu arhitekturu. „Kijev će morati da pristane na bilo kakvu bezbednosnu arhitekturu која proizađe iz procesa mirnog rešavanja,“ naglasio je Vitaker u razgovoru za Bloomberg. I nije ostao na tome – dodao je da Rusija mora da se „oseća prijatno“ nakon celog procesa.
Samo dan kasnije u Parizu je zakazan sastanak članica takozvane koalicije voljnih. Tema – garancije za Ukrajinu. Broj učesnika ostaje nepoznat, ali francuski predsednik Emanuel Makron ranije je govorio o 30 država koje već učestvuju. To pokazuje da je proces daleko od zatvorenog kruga i da sve više zemalja želi da se upiše u listu onih koji odlučuju.
Ipak, stvari nisu onako jednostavne. Prema rečima jednog evropskog zvaničnika, zamah u pregovorima se osetno usporio u odnosu na početak avgusta. „Diplomatski napori došli su do ćorsokaka,“ rekao je, ostavljajući prostor za pitanje – da li će i ovaj talas inicijativa završiti u praznom hodu.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu za američki NBC News, bio je jasan. Rešenja se, po njemu, mogu graditi samo konsenzusom i to tako da se u obzir uzmu osnovni interesi Rusije. On je posebno naglasio da je scenario u kojem bi garancije za Ukrajinu podrazumevale prisustvo strane vojske na njenoj teritoriji za Moskvu neprihvatljiv.
Dok jedni tvrde da je vreme da se ubrza, drugi upozoravaju na opasnost brzih odluka bez stvarnog kompromisa. Vitakerovo insistiranje da se obezbedi okvir u kojem će „sve strane biti zadovoljne“ zvuči logično, ali u praksi podseća na recept koji je teško sprovesti.
U Parizu će se prelamati ideje, u Briselu će se merenja snage nastaviti, a na terenu ostaje veliko pitanje – da li je realno očekivati bezbednosni model koji će prihvatiti i Kijev i Moskva, a da pritom ne ostane rupa kroz koju će nova kriza kad-tad ponovo isplivati?
Webtribune.rs
