[adsenseyu3]
Prema skorašnjoj teoriji, Mesec je nastao od suvišnih delova nakon stvaranja Zemlje. Ovaj koncept se pokazao kao nepouzdan pošto teorija gravitacije ukazuje na to da veliki objekat skuplja sav dostupan materijal, ne ostavljajući ništa za formiranje drugog nebeskog tela.
Opšte je prihvaćeno da je Mesec nastao na neki drugi način i ušao u gravitaciono polje Zemlje u nekom trenutku u dalekoj prošlosti.
Nijedna od predloženih teorija nije naročito ubedljiva pošto nema dovoljno dokaza o fizičkoj izmeni Zemlje ili Meseca u toku bliskog susreta u dalekoj prošlosti. Nedostatak ostataka u svemiru ukazuje na to da je došlo do sudara u prošlosti, ali ipak se čini da su Zemlja i Mesec nastali u isto vreme.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF430A“]Što se tiče teorija da je Zemlja „prirodno zarobila“ Mesec, Isak Asimov kaže: „Mesec je suviše velik da bi bio zarobljen od strane Zemlje. Šanse tako nečega, pri čemu bi Mesec usvojio savršeno kružnu orbitu oko Zemlje, toliko su male da se ne mogu uzeti u obzir ni kao mogućnost“.[/stextbox]
[adsenseyu1]
Asimov je u pravu po pitanju orbite Meseca, jer je ona, iako formira savršen krug, stacionarna, s obzirom da je ka Zemlji uvek okrenuta samo jedna strana Meseca
Ova kružna orbita je jedna od najčudnijih stvari vezanih za Mesec s obzirom na to da je centar mase Meseca 1,5 kilometara bliži Zemlji od geometrijskog centra Meseca. Na osnovu ove činjenice, zaključilo bi se da postoji nestabilna, poljuljana orbita, kao i ekscentar mase. Zanimljivo je da svi drugi sateliti u našem solarnom sistemu orbitiraju u ekvatorskoj ravni svoje planete.
[adsenseyu4]
Da li je slučajnost što Mesec ima tako preciznu i stacionarnu orbitu oko naše planete i da li je slučajnost što se Mesec nalazi na pravoj razdaljini od Zemlje da u potpunosti prekrije Sunce za vreme pomračenja?
Asimov objašnjava: „Ne postoji astronomski razlog zašto se Mesec i Sunce tako dobro uklapaju. To je neverovatna slučajnost, a Zemlja je jedina planeta koja je blagoslovena na taj način“.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2D0D“]Naučnik Vilijam Roj Šelton smatra da je „nešto“ postavilo Mesec na njegovu tačnu razdaljinu, kurs i odredilo njegovu brzinu. Samo se nameće pitanje šta je to „nešto“?[/stextbox]
Dva ruska naučnika, Mihail Vasin i Aleksandar Šerbakov, objavili su u julu 1970. godine članak u sovjetskom časopisu Sputnik pod naslovom „Da li je Mesec kreacija nepoznate civilizacije?“. Oni su izneli teoriju da Mesec nije u potpunosti prirodan, već da predstavlja planetoid koji su na tom mestu postavila inteligentna bića sa mnogo naprednijom tehnologijom od naše.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
