U političkim krugovima na oba kontinenta ponovo se prepliću stari strahovi, a ovo putovanje kroz istoriju i sadašnjost otvara mnogo teža pitanja nego što deluje na prvi pogled.
Dok mediji pokušavaju da rastumače ton iz Vašingtona i reakcije iz Meksiko Sitija, predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum ostaje iznenađujuće direktna: Sjedinjene Države neće preduzimati akcije na teritoriji Meksika.
To je ponovila više puta, kako kaže, tokom telefonskih razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Prema njenim rečima, iz Vašingtona je stizao predlog koji zvuči gotovo kao eho prošlih decenija: Ponuda o učešću američkih bezbednosnih struktura u operacijama protiv kriminalnih grupa na teritoriji Meksika.
Tokom tih razgovora, navodi Šejnbaum, Tramp je poručivao da su Sjedinjene Države spremne da obezbede sve što smatraju potrebnim, ali ona je svaki put vraćala priču na istu liniju: Saradnja da, ali ne i spoljne operacije.
U jednoj od tih spontanih mikrodigresija, predsednica je objasnila da Meksiko ne odbija razmenu informacija, jer je to deo standardne koordinacije između država, ali naglašava i da odlučivanje mora ostati u rukama njenog kabineta.
U razgovorima sa Stejt departmentom, kao i sa državnim sekretarom Markom Rubiom, tvrdi da je poruka jasna i da su u Vašingtonu razumeli crtu preko koje Meksiko neće preći.
U jednoj od izjava, američke vlasti su naglasile da su spremne da pruže podršku ukoliko bi stigao zvaničan zahtev Meksika. Šejnbaum je baš tu stavila tačku: Takav zahtev neće doći, jer njena zemlja ne želi nikakav oblik spoljnog uticaja na sopstvenoj teritoriji.
Saradnja je, kaže ona, jedno, a podređivanje ne dolazi u obzir. Iza te rečenice stoji politička težina koju je dodatno pojasnila posezanjem za istorijom: Poslednji put kada su SAD ušle na teritoriju Meksika, rezultat je bio gubitak pola zemlje, podsetila je na događaje iz Američko-meksičkog rata 1846–1848.
U celokupnom razgovoru krije se još jedan sloj priče, jer je svega nekoliko dana ranije Donald Tramp izjavio da ga ne obeshrabruje ideja eventualnih akcija preko granice ako bi to, po njegovom viđenju, pomoglo u suzbijanju mreža koje deluju na prostoru Latinske Amerike i utiču na bezbednost SAD. On je tada podvukao da američke vlasti treba da učine sve što smatraju potrebnim da zaustave priliv opasnih supstanci.
I tu priča dobija onu nit koja povezuje prošlost i sadašnjost, jer dok jedni tvrde da je takva retorika stara praksa u političkim okruženjima u SAD, drugi primećuju da Meksiko otvoreno podseća na istorijske posledice nekadašnjih intervencija.
A u toj gustoj magli poruka i signala ostaje zapitanost: Koliko daleko može da ide koordinacija dve susedske sile koje nose toliko zajedničkih izazova, a toliko različitih iskustava?
Webtribune.rs
