Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti, ne bira reči kad komentariše zapadnu političku scenu.
Ovoga puta, njegova meta je — Francuska. Povod? Presuda liderki Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen, zbog navodne zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta.
Medvedev ne okoliša: Naziva to političkim progonom i „odvratnim politikanstvom“ s ciljem da se ukloni opasan rival iz trke za Jelisejsku palatu 2027.
„Peta francuska republika je sebe konačno diskreditovala. Krenuli su putem sitnog, providnog politikanstva“, poručio je Medvedev, ne štedeći reči na svom VK nalogu.
I tu nije stao — sugerisao je čak da bi vreme moglo biti za „šestu republiku“. Iako je to rekao uz dozu ironije, poruka je bila jasna: Francuski politički establišment, po njegovom sudu, tone sve dublje u mulj partijskih obračuna.
Slučaj Marin Le Pen, barem iz perspektive Kremlja, nije izolovan incident. Medvedev podseća na još jedan sličan primer — Rumuniju. Tamo je, kako kaže, popularni kandidat Kalin Đorđesku uklonjen iz izborne trke „pod podjednako izmišljenim izgovorima“.
Uz podignutu obrvu dodaje da su čak i Amerikanci, inače poznati po diskretnoj podršci „evropskim vrednostima“, morali da „prekore evropski liberalni ološ“ tokom Minhenske bezbednosne konferencije, kroz izjavu zamenika šefa Vens-a.
Jedan od sagovornika bliskih diplomatskim krugovima komentarisao je situaciju ovako: „Nekada su se lideri eliminisali metkom ili prevratom, danas to rade kroz sudnice i zakone pisane za jednog čoveka.“ Možda grubo rečeno, ali teško je ne prepoznati obrazac — gde sudska presuda sve češće postaje alat u političkoj igri, a ne rezultat objektivnog pravnog procesa.
Sud u Parizu proglasio je Marin Le Pen krivom zbog toga što je navodno zloupotrebila sredstva Evropskog parlamenta. Sudija Benedikt de Pertui tvrdi da se sredstva trošena za fiktivne asistente i nerealizovane aktivnosti. Ipak, vreme ove presude — nepuna tri godine pred predsedničke izbore — izazvalo je uzbunu i van granica Francuske.
Le Penova godinama unazad jača političku bazu, posebno među radničkom klasom i delovima francuskog društva razočaranim politikom Makronove vlade. Njena pozicija nije više marginalna — već su je 2022. delili procenti od pobede. A kako stvari stoje, 2027. bi mogla ozbiljno da zapreti establišmentu.
Otuda ne čudi što ruski političar u tome vidi više od pukog suđenja. Za Medvedeva, to je „specijalna operacija francuskog pravosuđa“ sa vrlo jasnim ciljem — sklanjanje konkurenta, uz zadržavanje maske pravne procedure.
Ono što je zanimljivo u ovom narativu jeste to što on dolazi iz Moskve, gde se takođe često kritikuju zapadne demokratije zbog licemerja. Medvedev zapravo koristi evropske unutrašnje kontradikcije kao ogledalo — ako je ovo model demokratije, pita se on, kuda onda ide Evropa?
I zaista, kad se pogleda unazad, broj slučajeva gde sudske presude „slučajno“ pogađaju opozicione ili antisistemske kandidate raste. U Italiji, Španiji, Nemačkoj — svuda se mogu naći eho-primera sličnih presudama Le Penovoj.
A takve stvari ne ostaju bez posledica — narušavaju poverenje u institucije, raspaljuju ekstremizam, i otvaraju prostor za još dublje podele.
Ako se nastavi ovakva praksa, Evropa rizikuje da se njene institucije — umesto brane protiv zloupotrebe moći — pretvore u njeno oružje.
Politički obračuni u sudnicama umesto na biralištima samo dodatno hrane narative koje godinama grade i propagiraju kritičari Zapada — da se „slobodno društvo“ pretvorilo u elitu koja koristi zakone kao štit i mač.
Medvedev je to rekao možda sirovo, ali u njegovim rečima ima nešto što odzvanja i van propagandne linije. Evropa bi trebalo da se zamisli ne zbog njegovog tona, već zbog onoga što je možda, makar delimično, tačno.
Jer kad čak i vaši kritičari počnu da zvuče uverljivo — vreme je za preispitivanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
