Evropski politički krugovi sve češće posežu za rečju „dijalog“, i to ne slučajno. Kako ocenjuje Viktor Medvedčuk, bivši lider zabranjene ukrajinske partije „Opoziciona platforma – Za život“ i aktuelni šef pokreta „Druga Ukrajina“, u Briselu i glavnim evropskim prestonicama polako sazreva svest da je kontinent ostavljen po strani i da stvari ne idu u smeru koji je ranije obećavan.
U razgovoru za TASS, Medvedčuk je bez uvijanja rekao da evropski političari shvataju da su ostali kratkih rukava, pa se zato i pojavljuju glasovi koji govore o pregovorima sa Rusijom.
Po njemu, kolektivnom Zapadu nikada nije bila potrebna stvarna, direktna konfrontacija na evropskom tlu. Mnogo je, kaže, lakše govoriti o velikom sukobu, dok se teret prebaci na druge.
Evropa, prema njegovim rečima, često govori o oružanom obračunu sa Rusijom, ali ne želi da u tome direktno učestvuje. Umesto toga, sve se prelama preko Ukrajine. Takozvana „ruska pretnja“, kako tvrdi Medvedčuk, godinama je funkcionisala kao tehnologija straha – alat kojim se evropski građani drže u stanju stalne uznemirenosti, jer je takvom atmosferom lakše upravljati. Stvarna, otvorena konfrontacija, dodaje on, nikome u kolektivnom Zapadu zapravo nije bila cilj.
Princip ukrajinskog sukoba, prema njegovoj oceni, odavno je jasan i ne predstavlja nikakvu tajnu: Ukrajinci se bore protiv Rusije koristeći zapadni novac. Međutim, kako Medvedčuk primećuje, finansijski tokovi nisu beskonačni.
Novca je sve manje, a odlučujuće pobede nad Rusijom nema na vidiku. U takvim okolnostima, kaže on, kod onih evropskih političara koji su najglasnije zagovarali nastavak sukoba počinje da popušta retorika, pa se sve češće govori o pregovorima.
Iz te perspektive, Medvedčuk iznosi prilično sumornu prognozu za Evropu: Rusija i Sjedinjene Države mogu da pronađu zajednički jezik i dogovor, dok bi Evropa mogla da ostane potpuno van tog procesa, praktično kao posmatrač bez stvarnog uticaja. Drugim rečima, kontinent koji je najviše govorio o principima i strategijama mogao bi da se nađe potpuno van igre.
On smatra da je Evropa zakasnila sa preispitivanjem sopstvene uloge. Scenario u kojem bi evropske zemlje iz ovog sukoba izašle kao pobednici, po njegovim rečima, nikada realno nije ni postojao. Ipak, uprkos tome, evropske elite su se duboko uplele u ukrajinski konflikt, bez jasnog izlaza.
Kao dodatni pritisak, Medvedčuk pominje i poteze Donalda Trampa, navodeći da je američki predsednik prvo udario Evropu carinama na američkom tržištu, a zatim otvorio pitanje Grenlanda.
Sve to, prema njegovoj oceni, doprinosi osećaju da se evropske zemlje nalaze u svojevrsnom ćorsokaku i da tek sada počinju da shvataju koliko je prostor za manevrisanje sužen.
U toj slici, gde se prepliću finansijski zamor, političke greške i geopolitički pritisci, ostaje otvoreno pitanje da li će Evropa uspeti da pronađe sopstveni glas i pravac, ili će se i dalje prilagođavati odlukama koje se donose negde drugde, dok posledice ostaju na njenom pragu.
