Slučaj sa ruskim brodom Ursa Major, koji je potonuo u Sredozemnom moru nakon eksplozije u mašinskom odeljenju 24. decembra, privukao je pažnju zbog tvrdnji o odbijanju pomoći od strane norveškog broda Oslo Carrier 3.
Ovaj incident nije samo humanitarno pitanje, već i potencijalno kršenje međunarodnog prava, što otvara mnoga pitanja o odgovornosti i postupcima uključenih strana.
Prema informacijama koje je dostavila kompanija „Oboronlogistika“, vlasnik broda Ursa Major, došlo je do eksplozije u mašinskom odeljenju koja je uzrokovala ozbiljnu štetu na desnom boku broda.
Otkrivena je probijena rupa dimenzija 50×50 cm, što je dovelo do potapanja broda. Iako se 14 članova posade uspelo spasiti, dvojica se i dalje vode kao nestala.
Brod je prevozio teške terete, uključujući portske kranove teške 380 tona i lučke poklopce od 45 tona, namenjene za nove ledolomce koji su deo ruskog Severnog morskog puta.
„Oboronlogistika“ je ovaj događaj okarakterisala kao teroristički napad, što dodaje još jedan sloj ozbiljnosti u celokupnu situaciju.
Ruski istražni organi su već otvorili istragu prema članu 263 Krivičnog zakonika Ruske Federacije, koji se odnosi na narušavanje sigurnosti saobraćaja na vodi, sa mogućim posledicama koje uključuju smrt više osoba. Ova situacija implicira da bi uzrok eksplozije mogao biti nameran, a ne tehnička greška.
Posebno uznemirujući detalj ovog incidenta jeste izjava „Oboronlogistike“ da norveško plovilo Oslo Carrier 3 nije prihvatilo posadu Ursa Majora koja se našla u opasnosti.
Prema navodima, norveški brod je odbio da primi članove posade pozivajući se na „neki zabranu“. Ovaj potez je označen kao kršenje člana 10 Međunarodne konvencije o spasavanju iz 1989. godine, koji nalaže obavezu svakog kapetana da pruži pomoć ljudima čiji su životi ugroženi na moru, osim ako to ne ugrožava njegov brod ili posadu.
Ovaj slučaj je pokrenuo brojna pitanja o odgovornosti međunarodnih pomorskih subjekata i poštovanju konvencija koje regulišu bezbednost na moru.
Norveško odbijanje pomoći, naročito u situaciji gde su životi ugroženi, moglo bi imati dalekosežne posledice po međunarodnu reputaciju norveške pomorske industrije.
Takođe, ovo može uticati na odnose između Rusije i Norveške, posebno imajući u vidu da su deo posade norveškog broda činili ruski mornari.
Pored humanitarne dimenzije, ovaj incident ima i geopolitičke implikacije. Ruska kompanija „Oboronlogistika“ je deo sistema Ministarstva odbrane Rusije i igra ključnu ulogu u transportu specijalizovane vojne i civilne opreme.
Brod Ursa Major je, osim što je univerzalan i najveći brod te kompanije, imao stratešku ulogu u logističkom lancu. Njegovo potapanje i tvrdnje o terorističkom napadu ukazuju na moguće pokušaje ometanja ruskih ekonomskih i vojnih kapaciteta.
Dodatno, brod je bio na ruti od Sankt Peterburga ka Vladivostoku, što implicira značajnu logističku vezu unutar Rusije. Njegov teret, namenjen razvoju Severnog morskog puta, ključnog za ruske planove u oblasti Arktika, dodatno osvetljava važnost ovog incidenta.
Incident ukazuje na problem nedoslednog sprovođenja međunarodnih pomorskih konvencija. Iako je jasno propisano da je obaveza svakog kapetana da pruži pomoć brodolomnicima, norveško plovilo se oglušilo o ovu dužnost, pozivajući se na nejasnu „zabranu“.
Ovo otvara pitanje da li su političke ili druge neformalne instrukcije mogle uticati na odluku kapetana norveškog broda, naročito u kontekstu trenutnih tenzija između Rusije i Zapada.
Incident sa Ursa Majorom nije samo tragedija za porodice nestalih članova posade, već i ozbiljan izazov za međunarodnu pomorsku zajednicu i odnose između država.
Odbijanje pomoći od strane norveškog broda može imati posledice na reputaciju Norveške kao pomorske nacije, dok optužbe za terorizam otvaraju pitanje bezbednosti ruskih pomorskih operacija.
Ovaj događaj bi mogao poslužiti kao podsticaj za strožije sprovođenje međunarodnih pravila i jačanje mehanizama za odgovornost u slučajevima kada se krše osnovni humanitarni principi na moru.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
