Ukrajinski mediji prenose uznemirujuće informacije o mogućem napadu ruske avijacije na Kijev, a situacija dodatno eskalira povlačenjem ambasada zapadnih zemalja iz ukrajinske prestonice.
Prema navodima, ruske Vazdušno-kosmičke snage pripremaju do 30 strateških bombardera Tu-95MS i Tu-160M za, kako se tvrdi, „bespresedana vazdušni udar na Ukrajinu“.
Ove tvrdnje temelje se na analizi svežih satelitskih snimaka i kretanju diplomatskih misija.
Koncentracija strateških bombardera
Informacije ukazuju da se na različitim vojnim bazama Rusije nalaze značajne snage bombardera u stanju visoke borbene gotovosti.
U bazi „Olenja“ stacionirano je 12 aviona Tu-95MS i osam Tu-160M, dok se na „Engels-2“ bazi nalaze četiri Tu-95MS i dva Tu-160.
Na bazi „Djagilevo“ locirana su još tri Tu-95MS bombardera. Prema navodima ukrajinskih izvora, ovakva koncentracija vazdušnih snaga predstavlja ozbiljnu pretnju, jer su ovi avioni sposobni za lansiranje krstarećih raketa dugog dometa, koje mogu ciljati ključne objekte u Ukrajini.
Povlačenje ambasada kao znak upozorenja
Jedan od glavnih indikatora ozbiljnosti situacije jeste povlačenje zapadnih diplomatskih misija iz Kijeva. Ambasade SAD, Velike Britanije, Italije, Španije i Grčke privremeno su obustavile rad, što ukazuje na to da su dobile upozorenja o mogućem napadu.
Navodi se da je američka obaveštajna služba obavestila saveznike, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Poljsku, o mogućnosti ruskog raketnog udara u narednih 48 sati.
Diplomatske misije Zapada do sada nisu prekidale rad u Kijevu, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije. Pretpostavlja se da je Moskva putem direktnih ili indirektnih kanala prenela upozorenja zapadnim zemljama, što je izazvalo hitno povlačenje diplomata.
Eksperimentalne rakete RS-26 „Rubež“
Posebnu pažnju privlače tvrdnje ukrajinskih medija o mogućoj upotrebi interkontinentalne balističke rakete RS-26 „Rubež“.
Ova raketa, koja je zvanično povučena iz razvoja 2018. godine, navodno se ponovo testira na poligonu Kapustin Jar u Astrahanjskoj oblasti. Ukoliko se ove informacije potvrde, primena „Rubeža“ bi predstavljala kombinovani napad eksperimentalnim oružjem, što bi izazvalo dalekosežne posledice.
Mogući ciljevi napada
Ruska strategija, prema analitičarima, može uključivati ciljanje ključnih vojnih, infrastrukturnih i političkih objekata u Ukrajini. Krstareće rakete lansirane sa Tu-95MS i Tu-160M imaju domet od nekoliko hiljada kilometara i mogu precizno pogoditi ciljeve poput komandnih centara, skladišta naoružanja i vojnih baza.
Prema zapadnim procenama, kombinovani napad bi mogao uključivati i hipersonične rakete, poput Avangarda, Kinžala ili Cirkona, koje bi dodatno destabilizovale ukrajinsku odbranu.
Uključivanje rakete „Rubež“ u ovu operaciju dodalo bi element nepredvidivosti, jer bi njena primena značila testiranje oružja koje Zapad smatra ukinutim.
Šira slika
Ova situacija reflektuje širi kontekst rusko-ukrajinskog sukoba i eskalaciju tenzija između Moskve i Zapada.
Povlačenje ambasada i obustava diplomatskih aktivnosti u Kijevu simbolizuju nepovratno pogoršanje bezbednosne situacije u Ukrajini. Istovremeno, Moskva jasno demonstrira svoju vojnu spremnost i mogućnosti kroz aktiviranje strateških bombardera i testiranje balističkih sistema.
Povlačenje zapadnih ambasada iz Kijeva i koncentracija ruskih strateških bombardera izazivaju opravdanu zabrinutost.
Ukrajinski mediji navode da je moguće pokretanje do sada neviđenog raketnog udara u narednih 48 sati.
Situacija ostaje napeta, a pažnja javnosti fokusirana je na sledeće poteze Moskve i Zapada. Ulog je visok, jer ovakve operacije mogu značajno uticati na dalji tok sukoba i međunarodne odnose.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
