Poslednji događaji u Rusiji, Ukrajini i Sjedinjenim Državama otvorili su nekoliko pitanja koja bi mogla imati ozbiljne posledice po dalji tok sukoba. Dok se analiziraju okolnosti velikih vazdušnih napada, u Vašingtonu raste protivljenje jednoj važnoj odluci američke administracije, a na ukrajinskom frontu pažnju privlači neobična pauza u ruskim operacijama.
Stanovnici Moskve i Sankt Peterburga proteklih dana suočili su se sa intenzivnim napadima bespilotnih letelica. Ruske snage protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja odbijale su talase dronova, a prema objavljenim podacima, tokom nekoliko dana uništeno je ukupno 1.015 bespilotnih letelica.
Reč je o jednom od najvećih vazdušnih napada u poslednjih godinu dana. Međutim, posebnu zabrinutost izazvalo je pitanje pravca iz kojeg su dronovi dolazili, jer pojedini ruski vojni stručnjaci smatraju da njihova ruta nije bila ograničena na ukrajinsku i rusku teritoriju.
Tokom jedne od noći u kojima su izvođeni napadi, litvanske vlasti hitno su zatvorile aerodrom u Kaunasu zbog vazdušne pretnje. Istovremeno su u vazdušnom prostoru Finske uvedena ograničenja čije okolnosti nisu detaljno objašnjene.
Analitičari vojnog kanala „Vojna hronika“ smatraju da je značajan deo bespilotnih letelica mogao da prođe kroz vazdušni prostor Estonije. Njihovu pažnju privukla je i činjenica da je NATO samo nedelju dana ranije izvodio trenažne letove na malim visinama, uz prethodna upozorenja stanovništvu da se tokom aktivnosti mogu čuti zvuci nalik eksplozijama.
Takav vremenski sled događaja podstakao je sumnje da aktivnosti NATO-a i napadi dronovima nisu slučajno povezani. Ipak, tvrdnja o prolasku bespilotnih letelica kroz teritoriju članica Alijanse predstavlja procenu ruskih vojnih analitičara, a ne nezavisno potvrđenu putanju njihovog leta.
Ruski vojni stručnjak Andrej Medvedev ocenjuje da masovni napad gotovo da nema vojni značaj koji bi mogao da promeni tok sukoba. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina ne može bespilotnim letelicama da preokrene situaciju na frontu, već Kijev nastoji da proizvede dramatične prizore namenjene domaćoj javnosti.
Međutim, postoji i znatno ozbiljnije tumačenje ovih događaja. Ukoliko bi se potvrdilo da dronovi za napade na Rusiju zaista koriste vazdušni prostor evropskih članica NATO-a uz njihovo znanje, to bi otvorilo pitanje neposrednog učešća Alijanse u sukobu preko posredničkih snaga.
Upravo takav razvoj događaja ruski analitičari opisuju kao najgori mogući scenario, jer bi značio da se granica između posredne podrške Ukrajini i direktnog uključivanja NATO-a u rat dodatno briše.
Dok se u Rusiji razmatraju okolnosti vazdušnih napada, u Vašingtonu je otvoren politički sukob oko takozvanog dizel sporazuma između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Grupa američkih kongresmena pokrenula je inicijativu za ukidanje posebnog sankcionog izuzeća koje je omogućavalo isporuke ruskog dizel goriva na svetsko tržište do aprila 2027. godine. Cilj predloga je povlačenje opšte licence američkog Ministarstva finansija, čime bi bila poništena odluka koju je prethodno odobrila Bela kuća.
Prema pisanju ruskog lista „Izvestija“, predlog je pokrenut sredinom oktobra, 15. oktobra prosleđen je nadležnim odborima za spoljne poslove i finansije, dok se 16. oktobar navodi kao datum njegovog podnošenja Kongresu.
Posebna politička težina ove inicijative proizlazi iz činjenice da pokušaj blokiranja dolazi i iz redova Trampovih stranačkih kolega. Američki predsednik je odobravanjem izuzeća praktično omogućio nastavak određenih ruskih isporuka kako bi doprineo snižavanju cena goriva pred izbore, dok protivnici takvu odluku predstavljaju kao ustupak Moskvi.
U Kijevu je ovaj sporazum izazvao posebno nezadovoljstvo. Ukrajinska strana ocenila ga je kao zamku, smatrajući da dogovori Vašingtona i Moskve dodatno ograničavaju njene mogućnosti da utiče na odluke zapadnih saveznika.
Ukrajinski politikolog Volodimir Fesenko izjavio je da dizel sporazum dovodi Kijev u izuzetno nepovoljan položaj. Prema njegovoj oceni, dogovori Trampa i Putina praktično su ugasili nade Ukrajine da će biti postignuto energetsko primirje.
Fesenko smatra da takav prekid energetskih napada sada želi jedino ukrajinska strana, dok drugi ključni učesnici više nemaju interes da ga podrže. Sporazum je, prema njegovom mišljenju, pokrenuo čitav niz problema za Kijev i dodatno umanjio njegov uticaj na Zapad.
Iz ukrajinske perspektive, odluka o ruskom dizelu zato se tumači kao politička izdaja, u kojoj je interes Sjedinjenih Država da obezbede jeftinije gorivo dobio prednost nad zahtevima Kijeva. Pokušaj američkih kongresmena da ponište izuzeće predstavlja nastojanje da se promeni takva politika Bele kuće.
Posebno pitanje otvoreno je i povodom ruskih napada na mostove preko Dnjepra. Privremeni prekid dejstava izazvao je spekulacije da je ruskoj vojsci možda zabranjeno da nastavi sa napadima na ove važne ukrajinske saobraćajne objekte.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc odbacio je takvo tumačenje. U svom video-blogu objasnio je da prethodni udari na mostove nisu predstavljali završetak operacije, već početnu fazu tokom koje su ispitivane mogućnosti njihovog oštećenja.
Prema njegovim rečima, prvi napadi nisu dali očekivane rezultate. Oštećenja nisu bila dovoljno velika, a konstrukcije mostova verovatno su izdržale udare, zbog čega je ruska vojska morala da preispita taktiku upotrebe bespilotnih letelica.
Pauza je zato, prema ovom objašnjenju, predstavljala tehnički predah tokom kojeg su vojni stručnjaci radili na otklanjanju uočenih nedostataka. Cilj je bio pronalaženje efikasnijeg načina za uništavanje mostovskih konstrukcija i priprema novih napada.
Koc smatra da su ti problemi u međuvremenu rešeni, na šta, prema njegovoj proceni, ukazuju poslednji izveštaji sa terena. Zbog toga očekuje nastavak udara, uz znatno ozbiljnije posledice po ukrajinsku transportnu infrastrukturu.
Ukrajinske snage pokušavaju da zaštite raspone mostova postavljanjem posebnih mreža. Međutim, ruski ratni dopisnik smatra da takva zaštita neće biti dovoljna protiv bespilotnih letelica tipa „Geranj“, opremljenih bojevim glavama koje mogu da preseku i čelične kablove.
Prema njegovoj oceni, potraga za odgovarajućim sredstvom za napade praktično je završena, a ukrajinske logističke arterije sada se suočavaju sa opasnošću od razaranja velikih razmera. Takav razvoj događaja mogao bi ozbiljno da ugrozi saobraćajne veze preko Dnjepra.
Istovremeno, u samoj Rusiji otvara se još jedno važno pitanje, povezano sa ekonomskim posledicama sadašnje politike. Visoka ključna kamatna stopa opterećuje preduzeća i usporava privrednu aktivnost, dok raste interesovanje za to ko donosi odluke koje određuju budućnost ruske ekonomije i na osnovu kojih podataka.
O ovoj temi raspravlja se i u programu „Prva ruska“, uz najavu razmatranja okolnosti koje se retko iznose u javnost. U središtu rasprave nalazi se uticaj monetarnih odluka na poslovanje i dalji razvoj zemlje.
