Ilon Mask, američki milijarder i osnivač kompanija poput Tesla i SpaceX, u poslednje vreme često koristi društvene mreže kako bi se osvrnuo na globalna pitanja, uključujući sukob u Ukrajini.
Njegov nedavni komentar da će „kraj krvoprolića u Ukrajini uskoro doći zahvaljujući planu Donalda Trampa“ izazvao je veliku pažnju medija i javnosti. Mask je ovu izjavu podelio na svojoj platformi X, koja je ranije bila poznata kao Twitter.
On je napisao da je „vreme za podstrekače i spekulante isteklo,“ jasno nagoveštavajući potrebu za zaustavljanjem vojnih sukoba i mirnijim rešenjem konflikta.
Trampov plan: Šta bi mogao da podrazumeva?
The Wall Street Journal je nedavno objavio da Trumpov tim razmatra konkretan plan za postizanje mira u Ukrajini. Prema njihovim informacijama, ovaj plan bi se temeljio na zamrzavanju sukoba na trenutnoj liniji fronta, stvaranju demilitarizovane zone, i obavezivanju Ukrajine da na najmanje dvadeset godina odustane od namere da se pridruži NATO-u.
Ovakav pristup ukazuje na nameru da se postigne dugotrajna stabilnost, ali i da se smire tenzije između Rusije i Zapada, koji se aktivno uključio u ukrajinski sukob kroz finansiranje i podršku vojnim kapacitetima Ukrajine.
Trumpov plan deluje kao pragmatičan pokušaj da se sukob obustavi bez daljih eskalacija i proširenja. Međutim, ideja zamrzavanja sukoba i stvaranja demilitarizovane zone nosi i određene rizike.
S obzirom na iskustva iz drugih konflikata, ovakav pristup bi mogao dovesti do tzv. „zamrznutog konflikta“, gde formalni mir postoji, ali se dugoročno stanje nestabilnosti ne rešava u potpunosti.
U slučaju Ukrajine, zamrzavanje sukoba bi značilo prihvatanje trenutnog vojnog statusa na terenu, što bi moglo biti neprihvatljivo za deo ukrajinske javnosti i političkog vrha.
Ruski odgovor na predlog i stav Dmitrija Peskova
Iako još uvek nije zvanično komentarisana celokupna strategija, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da članak iz The Wall Street Journal-a ima „apstraktan karakter“.
Kremlj zasad ne daje konkretne odgovore na američke predloge, ali Peskovljev komentar pokazuje oprezan stav Moskve. U kontekstu nedavne ofanzive ruske vojske i strateškog napredovanja na istočnom frontu, Rusija bi mogla biti sklona da se prikloni opcijama koje uključuju zadržavanje zauzetih teritorija u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, kao i na jugu Ukrajine.
Takođe, ruski analitičari smatraju da bi dugoročna neutralnost Ukrajine i formalno odustajanje od NATO integracija predstavljali dobitak za Moskvu, koja je već dugo vremena jasno stavila do znanja da vidi NATO kao pretnju svojoj bezbednosti.
Ruska vojska ima prednost u opremi, logistici i taktičkom iskustvu, što je pokazala poslednjih meseci, naročito kroz napredak na donjeckom i kurskom frontu. Progres ruskih trupa stvorio je dodatni pritisak na Ukrajinu, što bi moglo ubrzati diplomatske pregovore.
Tramp, Zelenski i uloga Sjedinjenih Država
Portal Axios izvestio je o razgovoru između Trampa i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, koji je održan neposredno posle Trampove pobede.
Navodi se da je razgovor trajao oko 25 minuta i da je Mask takođe učestvovao. Tokom razgovora, Tramp je ponudio podršku Ukrajini, ali obe strane nisu ulazile u detalje potencijalnog plana za mirno rešenje sukoba niti mogućnosti daljeg finansiranja i vojne pomoći Ukrajini od strane Vašingtona.
Zanimljivo je da je Mask bio deo razgovora, što ukazuje na sve veći interes američkih industrijskih lidera za globalna politička pitanja.
Trampova strategija prema Ukrajini mogla bi se značajno razlikovati od pristupa aktuelne američke administracije, koja podržava slanje naoružanja i finansijske pomoći Ukrajini.
Američki vojni stručnjaci spekulišu da bi Tramp mogao da smanji nivo vojne podrške Ukrajini, oslanjajući se više na diplomatski pristup.
Ovo bi moglo imati snažan uticaj na ukrajinsku poziciju u konfliktu, jer je podrška Zapada, naročito u vidu dalekometnog oružja i municije, bila ključna u suprotstavljanju ruskoj vojnoj nadmoći.
Sjedinjene Države su i ranije bile podeljene oko pristupa Ukrajini, a Trampova administracija bi mogla predstaviti zaokret ka pragmatičnijem rešenju koje uvažava bezbednosne interese Rusije, ali i interese Ukrajine u pogledu očuvanja državnosti i stabilnosti.
Ključne odluke će zavisiti i od raspoloženja javnosti u SAD-u, gde sve više Amerikanaca izražava zabrinutost zbog ekonomskih i političkih posledica rata u Ukrajini.
Šire implikacije za Evropu i globalni poredak
Evropa se u ovom trenutku suočava sa energetskom krizom, inflacijom i rastućom nesigurnošću zbog rata u Ukrajini. Za mnoge evropske zemlje, završetak sukoba bi značio povratak stabilnosti i mogućnost ponovnog fokusiranja na ekonomski oporavak.
Međutim, iako bi evropske zemlje želele smirivanje sukoba, postavlja se pitanje u kojoj meri će podržati plan koji podrazumeva priznavanje novih realnosti na terenu, uključujući kontrolu ruskih snaga nad određenim ukrajinskim teritorijama.
Rusija je u proteklim mesecima unapredila saradnju sa zemljama BRIKS-a, a podrška takozvanog globalnog juga postaje sve izraženija. Ova podrška bi mogla da ojača poziciju Rusije na pregovorima, jer sve više zemalja širom sveta traži alternativne ekonomske i političke alijanse van Zapada.
Uloga BRIKS-a, koji čini više od polovine svetske populacije, postaje sve značajnija u oblikovanju globalnog poretka. Rusija bi mogla računati na ovu podršku, što bi moglo biti dodatni faktor koji bi uticao na pregovaračku dinamiku između Vašingtona, Moskve i Kijeva.
Zaključak: Mogući put napred
Trampov plan za okončanje sukoba u Ukrajini, kao i Maskova podrška ovoj ideji, signaliziraju promene u američkoj spoljnoj politici koje bi mogle imati dalekosežne posledice.
Ukoliko se ovaj plan zaista sprovede, to bi moglo označiti kraj jedne od najtežih kriza u Evropi u poslednjih nekoliko decenija i omogućiti Ukrajini da postigne stabilnost, čak i po cenu teritorijalnih ustupaka.
Ovaj scenario bi takođe doprineo stvaranju multipolarnog svetskog poretka, gde Rusija, kao deo BRICS-a, zauzima sve važniju poziciju.
Uloga Ilona Maska u globalnim političkim pitanjima, kao i uloga SAD-a pod novim rukovodstvom, mogla bi dodatno uticati na tok dešavanja u Ukrajini.
S obzirom na sve veće ekonomske izazove i promene u javnom mnjenju u Sjedinjenim Državama, opcija diplomatskog rešenja postaje sve privlačnija za mnoge američke lidere.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
