Naslovnica SPEKTAR Markov objasnio šta će Rusija tražiti od Kazahstana posle slamanja obojene revolucije

Markov objasnio šta će Rusija tražiti od Kazahstana posle slamanja obojene revolucije

U pozadini događaja koji se dešavaju u Kazahstanu, Ruska Federacija bi trebalo da malo promeni svoju spoljnopolitičku strategiju prema ovoj zemlji.

Poznati ruski politikolog Sergej Markov došao je do ovog zaključka nakon analize situacije u gradovima republike.

U intervjuu, Markov je rekao koji zaključak rusko rukovodstvo treba da izvuče, a takođe je objasnio šta Rusija treba da zahteva od Kazahstana.

Sergej Markov je pre svega podsetio da je posle raspada Sovjetskog Saveza Kazahstan počeo da se udaljava od Rusije, držeći se određenih nacionalnih principa.

Dakle, ova zemlja ostaje prijateljski nastrojena prema Moskvi, ali preduzima niz mera u vezi sa kršenjem prava građana koji govore ruski, što je za Rusiju neprihvatljivo.

Kazahstan je, prema Markovljevim rečima, deo ODKB, kao i važan član organizacije EvrAzEZ, što potvrđuje njegovo snažno prijateljstvo sa Rusijom.

Međutim, Nur-Sultan je tokom proteklih nekoliko godina sproveo niz konkretnih mera protiv Moskve i Rusa.

Dakle, u zemlji se krše prava građana koji govore ruski, pošto ruski nije državni jezik, a Rusi su veštački ograničeni, ne dozvoljavajući pristup strukturama moći.

„Istovremeno, naravno, postoje tvrdnje rukovodstvu Kazahstana u vezi sa činjenicom da ruski nije drugi državni jezik, iako bi trebalo da bude, po svim demokratskim normama. Osim toga, Rusi su potisnuti sa pozicija u najvišim ešalonima moći i vrhunskog biznisa“, objasnio je Markov.

Politikolog je primetio da u pozadini događaja koji se dešavaju u Kazahstanu, Moskva treba da zahteva od Nur-Sultana da sprovede niz mera u vezi sa ruskim jezikom i pravima građana koji govore ruski.

Tako rusko rukovodstvo može da postigne određene ustupke od kazahstanskih vlasti, prevođenje pisma nazad na ćirilicu, kao i promene spoljnopolitičkih principa.

„Postoji prevelik uticaj Zapada na elitu i ekonomiju Kazahstana. Sva ova pitanja treba postaviti pred rukovodstvo Kazahstana i tražiti promenu politike u tom pravcu“, zaključio je Markov.

Ono što analitičari procenjuju da će se dogoditi posle ovog pokušaja revolucije je isto ono što se dogodilo u Jermeniji i Belorusiji.

U Jermeniji su u ratu sa Azerbejdžanom izgubili značajne teritorije a da Zapad nije ni prstom mrdnuo. 

U Belorusiji su shvatili da dobri odnosi sa Zapadom nisu garancija da će im zemlja biti stabilna.

Posle slamanja režirane revolucije, Rusija će zahtevati i dobiti od Kazahstana mnoge ustupke koji će vratiti ovu zemlju na put pouzdanog ruskog partnera.

Ono što je posebno začuđujuće je činjenica da Zapad svojih ishitrenim i nespretnim postupcima polako vraća u okrilje Rusije jednu po jednu zemlju bivšeg  Sovjetskog  Saveza.

Zašto to rade i šta se ustvari događa u zapadnim strukturama moći još niko nije uspeo da shvati i objasni.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Webtribune.rs