Poslednji slučaj pripajanja MTS banke Poštanskoj štedionici pokazuje da male banke na tržištu nemaju šta da traže i da su one balast za vlasnika pa makar to bila i država, kao što je to slučaj s ovom „Telekomovom” bankom, koja je zauzimala tek 0,3 odsto tržišnog učešća.
Stručnjaci kažu da su profitabilne tek one s učešćem većim od deset odsto. Istini za volju, ima i izuzetaka kada mala banka ima visoku profitabilnost, a to je onda kada je usmerena samo na određenu tržišnu ciljnu grupu.
Tako posmatrano, proces ukrupnjavanja bankarskog sektora će se nastaviti jer još ima malih banaka. Trenutno posluju 24 banke, formalno 25, jer na spisku Narodne banke Srbije još stoje odvojeno Komercijalna i njen novi vlasnik slovenačka Nova ljubljanska banka (NLB). Podsećanja radi, pre desetak godina poslovalo je oko 35 banaka.
Stručnjaci kažu da mnoge male banke nastavljaju da postoje jer niko nije zainteresovan da ih kupi. Imaju mali tržišni udeo, novom vlasniku ne donose klijente, a samo znače papirologiju oko pripajanja koja zaposlenima oduzima vreme umesto da se bave onim na čemu banke zarađuju. A to je plasman novca. Bankari kažu da ih iz tih razloga „ni za džabe ne bi uzeli”.
I podaci centralne banke potvrđuju razliku između malih i velikih banaka. „Ako se pet najvećih banaka posmatra u odnosu na bilansnu sumu, bruto kredite i depozite, evidentno je da one čine više od polovine bankarskog sektora Srbije u navedenim segmentima, s obzirom na to da sa 53,4 odsto učestvuju u neto bilansnoj aktivi, sa 52 odsto u bruto kreditima i sa 54,9 odsto u depozitima”.
Mali tržišni udeo imaju Kredi Agrikol, Sber, Mobi, Adiko, Halk, Api, Alta, Ekspo, Oportjuniti… Za sada je izvesno da će ruska Sber banka promeniti vlasnika jer su to najavili njihovi zvaničnici, a kao potencijalni kupac, i to ne samo za banku u Srbiji već i njihove u regionu, pominje se AIK banka Miodraga Kostića.
I Mobi banka, odnosno bivša Telenor banka, koja je isto kao MTS banka vezana za mobilnog operatera, bila je na prodaju pre nekoliko godina. Potencijalni kupac je bio bugarski investicioni fond, ali od toga nije bilo ništa jer Narodna banka nije dala saglasnost s obrazloženjem da ne ispunjavaju uslove.
Najveće banke, prema tržišnom udelu, jesu Banka Inteza s učešćem od 15,24 odsto, Unikredit banka sa od 11,38 odsto i Komercijalna banka sa 10,19 odsto.
Posle okončanja formalnog spajanja NLB, odnosno Komercijalna biće jača za oko dva procenta, koliki je bio udeo slovenačke banke. Među velikima su i Rajfajzen, ali i novi veliki igrač na tržištu mađarska OTP banka.
Ova banka pazarila je dve veće ovdašnje banke, i to prvo Vojvođansku, koju su prodavali Grci, a nedugo potom ovdašnju Sosijete ženeral banku jer je francuska grupacija rešila da izađe ne samo iz Srbije već i iz regiona.
U poslednjih nekoliko godina bilo je veoma živo na bankarskom tržištu. Veliko „prometovanje” banaka počelo je pre nekoliko godina kada su, zbog finansijske krize u matičnoj zemlji, prodavane grčke banke ne samo u Srbiji već i regionu.
Alfa banku kupila je AIK banka, a zatim je ona potraživanja Alfa banke prema fizičkim licima prodala Sosijete ženeral banci. Podsećanja radi, Sosijete je bila „utočište” i za kredite fizičkih lica belgijske KBC banke kada je napustila srpsko tržište.
Sličan primer prodaje samo dela kreditnog portfolija bio je kada je nemačka Prokredit banka prodala kredite fizičkih lica Banci Inteza. I grčka Pireus banka otišla je s tržišta, a kupila ju je domaća Direktna banka, koja je ranije postala vlasnik Findomestik i Kragujevačke KBM banke.
Jedna mala banka, kakva je novosadska Oportjuniti banka, dobila je novog vlasnika – holandski fond. Adiko banka takođe je u vlasništvu stranih investicionih fondova, a naslednik su Hipo Alpe Adrija banke. Jubmes banka takođe je promenila vlasnika i sada se zove Alta banka.
Nekadašnja Moskovska banka sada je Api banka, a kiparska Marfin banka dobila je novog vlasnika – Ekspo banku, koja se vodi kao matično češka banka. Na naše tržište ušla je i turska Halk banka kupovinom Čačanske banke.
(politika.rs)