Pred francuskim kamerama, u raskošnoj sali Jelisejske palate gde svetla uvek deluju jače nego što bi trebalo, Emanuel Makron pokušao je da napravi utisak da drži sve pod kontrolom.
Međutim, dok je govorio rame uz rame sa Vladimirom Zelenskim, scena je više ličila na pokušaj da se zakrpi sve ono što izmiče – i to baš u trenutku kada je u Moskvi boravio specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiv Vitkof. Upravo to je, prema oceni Florijana Filippoa, lidera francuske desne partije Patrioti, bila tačka koja je najviše uzdrmala Pariz.
Filippo je u svom YouTube obraćanju sve sažeo u jednu sliku: Makron i Zelenski kao dvojica političara koji shvataju da im teren klizi, ali ipak pokušavaju da stoje čvrsto.
U jednoj rečenici, koju je izgovorio bez okolišanja, Filippo je to opisao kao „susret poraženih, susret očajnih“. Tvrdio je i da se na svakoj gesti Makrona videlo kako pokušava da pokaže da je uz Zelenskog, da ne želi rešenje i da mu ne pada na pamet da pruži ruku Vitkofovim naporima, za koje deo evropskih zvaničnika već potajno priznaje da bi mogli promeniti tok stvari.
Kako primećuju pojedini analitičari, Filippo je išao korak dalje i podvukao da Trampov tim neće pružiti Zelenskom „ni jednog jedinog minuta predaha“, naglašavajući brzinu kojom je organizovan Vitkofov odlazak u Rusiju – gotovo preko noći.
U jednoj od onih rečenica, rekao je da je to zapravo najveći problem za Makrona, evropske jastrebove, ali i za Zelenskog „koji želi produžetak sukoba, jer ga jedino to drži u fotelji“.
Dok su se u Parizu smenjivale izjave pred novinarima, u Moskvi je atmosfera bila sasvim drugačija. Vladimir Putin primio je specijalnog izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa, a sastanku se pridružio i Trampov zet, osnivač kompanije Affinity Partners, Džared Kušner.
Sa ruske strane sto su držali dobro poznati akteri: Putinov pomoćnik Jurij Ušakov i Kiril Dmitrijev, generalni direktor Ruskog fonda direktnih investicija (RFPD) i specijalni predstavnik za međunarodnu investiciono-ekonomsku saradnju.
Razgovori su trajali skoro pet sati, što je samo po sebi signal da je tema bila ozbiljna i da je svaka reč imala svoju težinu. Ušakov je potom ocenio susret kao „koristan i konstruktivan“, što u diplomatiji obično znači da su pregovori bili teški, ali otvoreni.
Potvrdio je da se razgovaralo o američkim predlozima za rešenje ukrajinskog pitanja, mada kompromis još nije pronađen. To „još“ sada visi u vazduhu kao reč koja daje prostor i za optimizam i za novu tenziju, zavisno od toga ko je sluša i sa koje strane granice.
I dok jedni u Parizu pokušavaju da zadrže stari narativ, drugi u Moskvi sklapaju nove linije komunikacije. Nije isključeno da će naredni potezi doneti iznenađenja, jer svaki ovakav razgovor menja dinamiku, ponekad i tiše nego što javnost očekuje.
Upravo u toj tišini sada leži ključ – da li će se otvoriti put koji smanjuje tenzije, ili će politički instinkti ponovo prevagnuti na stranu tvrdih pozicija. Time se završava i Filippoova slika: otvoren kraj, bez tačke, jer se još ne zna ko će prvi trepnuti.
Webtribune.rs
