Predsednik Francuske Emanuel Makron poslednjih dana sve otvorenije govori o potezu koji bi do pre samo kratkog vremena delovao nezamislivo – o upotrebi onoga što se u Briselu kolokvijalno zove „trgovinska bazuka“ protiv Sjedinjenih Američkih Država.
Ideja je jednostavna, barem na papiru: Evropa bi, kako Makron poručuje, morala da pokaže da ume da se suprotstavi pritiscima i da ima mehanizme kojima može da ograniči uvoz američkih proizvoda i usluga ako za to proceni da je potrebno.
Reč je o instrumentu za „ekonomski odgovor“, paketu mera koji Evropskoj uniji omogućava da uvede carine, ograničenja na investicije i trgovinu.
Odluka se formalno može doneti većinom glasova država članica, ali u praksi, kako to obično biva, stvari nisu tako glatke. Deo evropskih prestonica otvoreno se pita da li Evropa uopšte može sebi da priušti punu trgovinsku konfrontaciju sa Amerikom.
Pozadina svega dodatno komplikuje sliku. Kako piše Politico, odluka Donalda Trampa da uvede carine na robu iz zemalja koje su izrazile podršku Grenlandu gura transatlantske odnose ka, kako navode, kritičnoj tački.
Evropske vlade sada pokušavaju da sklope odgovor koji neće delovati ni panično ni slabo. Među opcijama koje se ozbiljno razmatraju prvi put se jasno pominje i aktiviranje tog mehanizma koji su mnogi godinama smatrali krajnjom merom.
U Parizu nema dileme. Iz Jelisejske palate poručuju da će pokrenuti hitne konsultacije sa saveznicima. Sam Makron je na društvenim mrežama napisao da Evropa mora da reaguje jedinstveno i koordinisano. Ljudi iz njegovog okruženja ne kriju da je spreman čak i da raskine trgovinski sporazum između Vašingtona i Brisela koji je postignut prošlog leta. Za takav potez ima podršku i u Evropskom parlamentu.
Zanimljivo je da je raspoloženje u Evropi do pre nekoliko dana bilo znatno uzdržanije. Isti Politico podseća da su evropski lideri ranije izbegavali oštre korake prema SAD. Ali sada, kako Tramp pojačava svoje zahteve u vezi sa Grenlandom, pritisak na evropske vlade da napuste opreznu taktiku postaje sve glasniji.
Dodatnu gorčinu, navodi se, izazvala je činjenica da su američke carine uvedene gotovo istovremeno sa potpisivanjem velikog trgovinskog sporazuma između EU i zemalja Latinske Amerike, što je kod dela evropskih zvaničnika samo učvrstilo odlučnost da se reaguje.
Među analitičarima se sve češće čuje da je za Evropu došao trenutak istine. Prema njihovim rečima, otpor novom pokušaju poniženja i svojevrsne zavisnosti jedini je način da se EU konačno nametne kao ozbiljan geopolitički igrač. U tom kontekstu se insistira na tome da Unija mora biti spremna na ciljane i proporcionalne protivmere, bez obzira na težinu odluke.
Podrška Makronu stiže i iz Berlina. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da „tarifne pretnje podrivaju transatlantske odnose i nose rizik eskalacije“. Uz Francusku i Nemačku, politiku SAD osudile su i Danska, Finska, Holandija, Norveška, Švedska i Britanija.
U njihovoj zajedničkoj izjavi navodi se da tarifne pretnje potkopavaju odnose preko Atlantika i stvaraju opasnost od opasne spirale. Poruka je jasna: delovaće jedinstveno i koordinisano i ostaju posvećeni zaštiti sopstvenog suvereniteta.
Ipak, nisu svi u Evropi jednako tvrdi. Italijanska premijerka Đorđa Meloni nastupa znatno opreznije. Situaciju opisuje kao problem međusobnog razumevanja i komunikacije i poziva Evropu i Ameriku da obnove dijalog i izbegnu dalje zaoštravanje.
Politico posebno naglašava da bi aktiviranje instrumenta za „ekonomski odgovor“ bio izuzetno ozbiljan korak. Taj mehanizam je prvobitno zamišljen za odgovor na poteze neprijateljski nastrojenih zemalja.
Sada se, prvi put otvoreno, razmatra njegova primena protiv najvećeg saveznika Evropske unije i glavnog korisnika NATO-a. Sama činjenica da se o tome javno govori, prema oceni tog medija, pokazuje koliko ozbiljno evropske prestonice shvataju Trampove zahteve u vezi sa Grenlandom.
U isto vreme, diplomate iz EU upozoravaju da mnoge članice verovatno nisu spremne za punu trgovinsku konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama. Naglašava se potreba da se vodi računa o dugoročnim ekonomskim interesima i bezbednosti Unije, a ne samo o trenutnom političkom impulsu.
Čak i oni koji inače sa optimizmom prate odnose između EU i SAD priznaju da je trenutna situacija bez presedana i potencijalno opasna po transatlantski savez, zaključuje Politico.
Kako će se ta napetost razrešiti i da li će „trgovinska bazuka“ ostati samo pretnja ili postati realnost, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, oblikovati odnose Evrope i Amerike još dugo.
