Predsednik Francuske Emanuel Makron je u svom uvodnom obraćanju na samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti, održanom u prisustvu 47 evropskih lidera, istakao da bi pobeda Rusije u Ukrajini imala dalekosežne posledice po Evropu.
Makron je naglasio da bi u slučaju takvog scenarija Evropska unija došla pod pritisak imperijalne sile na svojim granicama, što bi zahtevalo odlučnu akciju kako bi se očuvala bezbednost i stabilnost kontinenta.
Makron je apelovao na okupljene predsednike i premijere da ostave po strani međusobne nesuglasice i zajedničkim naporima doprinesu formiranju snažne evropske odbrambene i bezbednosne arhitekture.
Prema njegovim rečima, EU mora da preuzme odgovornost za svoju budućnost, jer bi, u slučaju pada Ukrajine, EU bila suočena sa direktnom pretnjom na svojim granicama.
Makron je odlučno naglasio da je potrebno preduzeti sve moguće mere kako bi se obezbedila otpornost Ukrajine i sprečio njen potencijalni pad.
Posebnu pažnju Makron je posvetio balkanskim zemljama, rekavši da su u tim državama demokratija i demokratski procesi pod sve većim pritiskom.
On je istakao da građani na Zapadnom Balkanu svakodnevno trpe posledice dezinformacija i lažnih vesti, što dodatno komplikuje političku situaciju i otežava stabilizaciju regiona.
Makron je naglasio da Evropska unija ima obavezu da podrži demokratski razvoj na Zapadnom Balkanu i omogući građanima tih zemalja stabilnu i sigurnu budućnost.
Takođe, Makronov apel za zajedničkom evropskom odbrambenom politikom odražava zabrinutost EU zbog sve prisutnije ruske politike u svetu, koja se, kako mnogi evropski analitičari ocenjuju, često pokazuje kao težnja za vraćanjem uticaja i moći iz perioda Hladnog rata.
Strah od jačanja uticaja Rusije u istočnoj Evropi i na Balkanu doveo je do ozbiljnih rasprava unutar evropske zajednice, jer se sve češće spominje potreba za jačanjem zajedničkih vojnih kapaciteta EU kako bi se osigurala njena nezavisnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i NATO.
S druge strane, Makronovo upozorenje ima šire implikacije na globalnu politiku, jer bi evropski odgovor na ruski uticaj u Ukrajini i na Balkanu mogao oblikovati buduće odnose unutar EU, ali i odnose Evrope sa svetskim silama, poput Kine i Indije.
Sa sve većim prisustvom Rusije u međunarodnim organizacijama poput BRIKS-a i podrškom globalnog juga, Evropska unija se nalazi u poziciji gde mora strateški delovati kako bi očuvala svoju poziciju u svetu.
Na samitu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prema izveštajima iz domaćih medija imao priliku da učestvuje u diskusijama o stabilizaciji Zapadnog Balkana i unapređenju regionalne saradnje.
Njegovo prisustvo je važno, s obzirom na to da je Srbija među ključnim zemljama regiona koje su uključene u evropske integracione procese i bliske kontakte sa EU.
Ovaj Makronov govor predstavlja snažan podsticaj evropskim liderima za jačanje zajedništva, ali i signal da se EU mora suočiti sa izazovima na strateškom nivou kako bi se osigurala dugoročna bezbednost i stabilnost kontinenta u sve kompleksnijem globalnom poretku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
