Sunce ovih dana ponovo skreće pažnju na sebe, ali ne zbog spektakularnih fotografija koje objavljuju svemirske agencije, već zbog pitanja koje većinu ljudi zanima mnogo više: Da li će sve to što se dešava tamo gore ponovo „udariti po glavi“, pritisku, snu i živcima onih koji su osetljivi na svaku promenu vremena i polja oko nas.
Početak decembra dolazi u trenutku kada se prema Zemlji okreću dve velike aktivne zone na Suncu, među njima i oblast 4274, ista ona koja je ranije davala najjače erupcije u ovoj godini i pokretala snažne poremećaje magnetnog polja.
Naučnici za sada ne isključuju novu seriju jačih događaja u prvoj i drugoj nedelji decembra, uključujući erupcije najvišeg nivoa i geomagnetne poremećaje koji mogu biti uporedivi sa onima iz novembra. U prevodu: Tehnički detalji su komplikovani, ali posledice se na ljudskom nivou svode na nešto vrlo jednostavno – deo stanovništva će se tih dana osećati gore nego inače.
Lekari, kardiolozi i neurolozi već godinama prate podatke i porede ih sa onim što vide u ordinacijama. Iako nauka ne govori o apokalipsi, trend je dovoljno jasan da ih tera na oprez.
U periodima jačih geomagnetnih smetnji češće se beleže nagli skokovi krvnog pritiska, porast broja pacijenata sa bolom u grudima i aritmijama, a u nekim studijama registrovano je i više hitnih prijema zbog infarkta ili drugih kardiovaskularnih komplikacija u danima oko najjačih događaja u magnetnom polju.
Za običnog čoveka, priča počinje mnogo pre bolnice. U ruskim i američkim izveštajima o magnetnim olujama stalno se ponavljaju iste tegobe: Jaka, tupa glavobolja koja prelazi u migrenski napad, osećaj slabosti, „teške glave“, kolebanje pritiska, iznenadna razdražljivost, nemir i problemi sa spavanjem. Kod nekih ljudi to znači jednu lošu noć, ali kod onih sa hroničnim bolestima posledice mogu biti mnogo ozbiljnije.
Naučna objašnjenja zvuče suvo, ali su suštinski važna: Kada se Sunce „razbesni“, njegova energija menja Zemljino magnetno polje, a to utiče na kretanje najsitnijih krvnih sudova i ritam rada srca.
U studijama je pokazano da se krvni pritisak kod osetljivih ljudi menja brže i naglije kada je geomagnetna aktivnost visoka, uz kraće vreme kašnjenja između promene u svemiru i reakcije u organizmu. Istovremeno se menja i varijabilnost srčane frekvencije, parametar koji govori koliko se srce dobro prilagođava spoljnim uslovima i stresu.
Tu se priča ne završava na srcu i pritisku. Tokom jačih solarnih i geomagnetnih poremećaja naučnici uočavaju i promene u disanju – smanjenje plućne funkcije, posebno kod osoba koje već imaju problema sa bronhima ili hroničnim oboljenjima pluća.
Uz to ide i osetljivost nervnog sistema: Beleže se češći napadi anksioznosti, pogoršanje depresivnih simptoma, više hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja i epileptičnih napada, posebno u danima kada se parametri svemirskog vremena najviše kolebaju.
Psihijatri i terapeuti zato već neko vreme upozoravaju da magnetne oluje ne treba shvatati kao „ezoteriju“. U kliničkim komentarima otvoreno se navodi da u takvim periodima raste rizik od nesanice, pojačane psihičke napetosti, razdražljivosti i glavobolja, posebno zbog spazama sitnih krvnih sudova u mozgu i promena u dotoku krvi u tkiva.
Za one koji već žive sa hipertenzijom, kardiovaskularnim bolestima, neurološkim ili psihijatrijskim dijagnozama, to može biti kombinacija koja slabi odbranu organizma u trenutku kada je pritisak spolja najveći.
Druga važna linija priče tiče se unutrašnjeg sata organizma. Studije na ljudima i životinjama pokazuju da geomagnetne promene mogu da poremete cirkadijalni ritam: Prirodni ciklus spavanja, budnosti, lučenja hormona i rada organa tokom 24 sata.
Tokom solarnih i geomagnetnih poremećaja smanjuje se proizvodnja melatonina, hormona sna, a raste nivo kortizola, hormona stresa, posebno kod osoba koje već imaju kardiovaskularne tegobe. Kada taj ritam sklizne iz koloseka, povećava se inflamacija u organizmu i pogoršavaju se postojeće hronične bolesti.
Ko je najviše na udaru: Lekari u svojim izjavama ponavljaju isti spisak. Najpre stariji ljudi, zatim pacijenti sa srčanim oboljenjima, povišenim pritiskom, hroničnim bronhitisom ili astmom, oni koji imaju dijabetes, osobe sa depresijom, anksioznim poremećajima i drugim mentalnim tegobama.
U rizičnu grupu često ulaze i oni koji već žive pod jakim stresom, rade pod stalnom tenzijom ili malo spavaju – njihov organizam je već „na ivici“, pa svaka dodatna spoljašnja promena lakše narušava ravnotežu.
Šta običan čovek konkretno može da uradi u danima kada se najavljuje jača magnetna aktivnost: Najvažnije je da ljudi sa hroničnim bolestima ne eksperimentišu sa terapijom, ne preskaču lekove i ne menjaju doze na svoju ruku, jer se upravo tada dešavaju skokovi pritiska i ritma zbog kojih završavaju u hitnoj službi.
Preporuke lekara su dosadne, ali proverene – više sna, manje stresa, smanjenje kafe i alkohola tih dana, dovoljno vode, laganija ishrana, kraće šetnje na svežem vazduhu umesto napornih treninga i odlaganje najtežih fizičkih i emotivnih napora za mirniji deo sedmice.
U praksi to znači jedno: Umesto da se čitava priča o magnetnim olujama svede na senzacionalne naslove, mnogo je korisnije da ljudi koji već znaju da reaguju na promene vremena unapred planiraju te dane, kao što se planira period vrućina ili ozbiljne zime.
Lekari ističu da organizam ima dobre mehanizme prilagođavanja kod mlađih i zdravih, ali da kod starijih i hroničnih bolesnika ti mehanizmi rade slabije, pa je važan svaki mali gest samopomoći.
Kada se sve sabere, priča o Suncu početkom decembra ima dva lica: Za astrofizičare to je novi ciklus aktivne zvezde koju proučavaju decenijama, za običnog čoveka to je samo još jedan period kada se glavobolja, nesanica i pritisak mogu javiti češće nego inače.
Koliko će ko to osetiti, zavisi od zdravlja, godina, načina života i sreće, ali jedno je sigurno – dok Sunce diže ton, ljudski organizam nema luksuz da se pravi da se ništa ne dešava, čak i kada se sve promene odigravaju hiljadama kilometara iznad naših glava.
Webtribune.rs
