Nakon skoro dve decenije dominacije na političkoj sceni, mađarski premijer Viktor Orban prvi put ozbiljno oseća pritisak – ne spolja, već iz sopstvenih redova.
BBC u opsežnoj analizi otkriva kako bi sledeći izbori, zakazani za april 2026. godine, mogli biti prekretnica koja će označiti kraj jedne ere. A protivnik koji mu diše za vratom nije klasični opozicionar, već čovek koji dolazi upravo iz njegovog sveta – Peter Mađar.
Reč je o 44-godišnjem bivšem saradniku Fidesa, koji je godinama bio deo Orbanovog kruga, ali se početkom 2024. pojavio kao neočekivana figura otpora.
Povod – ozbiljna politička kriza izazvana pomilovanjem muškarca osuđenog za prikrivanje zlostavljanja dece, što je dovelo do ostavke tadašnje predsednice Katalin Novak. U istom talasu povukla se i tadašnja ministarka pravosuđa Judit Varga, bivša supruga samog Petera Mađara.
Upravo taj skandal, koji je poljuljao poverenje u Fidesovu sliku čuvara tradicionalnih vrednosti, otvorio je prostor za novi narativ. Mađar je brzo počeo da okuplja podršku – ne populizmom, ne radikalnim porukama, već upornim obilaskom zemlje, ukazivanjem na probleme koje vlast pokušava da gurne pod tepih i gradnjom sopstvenog pokreta Tisa, koji sada ima između 9 i 18 poena prednosti nad Fidesom, prema nacionalnim anketama.
Jedini izuzetak među istraživanjima je vladin institut „Viewpoint Institute“, koji i dalje beleži blagu prednost Fidesa – ali sve ostalo ukazuje na suprotan trend. Građanska inicijativa „Otpor građana“, koju predvodi opozicioni aktivista Robert Puser, upozorava da Mađara pokušavaju etiketirati kao liberala, čak i levičara, ne bi li ga udaljili od konzervativne baze, naročito u seoskim sredinama gde je Orbanova podrška bila najstabilnija.
Ipak, Peter Mađar ne naseda na provokacije. Ume da se kreće tim osetljivim političkim terenima. Ne osporava konzervativne vrednosti, ali ih ne koristi kao štit. Umesto toga, fokus stavlja na kolaps u zdravstvu, problematično stanje u obrazovanju, urušenu železničku mrežu i niske plate u javnom sektoru.
Njegovi nastupi uživo na Fejsbuku okupljaju desetine hiljada gledalaca, dok propagandisti Fidesa pokušavaju da ga obezvrede nazivajući ga praznim „mesijom“ ili čak izdajnikom.
Ali to ne menja činjenicu da se Orbanov teren sve više ljulja.
Mađarski lider, koji je 19 od poslednjih 35 godina proveo u vlasti, jedan je od najdugovečnijih i najiskusnijih lidera u EU. Nakon što je 2010. ponovo došao na vlast, samo godinu dana kasnije promenio je izborni zakon – smanjio broj poslanika sa 386 na 199, ukinuo drugi krug i praktično uveo sistem koji favorizuje najjaču stranku. Na izborima 2014. Fides je, sa 45% osvojenih glasova, uzeo 67% mesta u parlamentu.
Istovremeno, popunio je Ustavni i Vrhovni sud lojalnim kadrovima. Liberalne vrednosti, koje su nekada krasile Fides, polako su nestajale. Sam Orban je 2014. izjavio da ne vidi liberalizam kao temelj organizacije države, i da se gradi sistem koji se ne odriče slobode, ali ne polazi od liberalne ideologije.
Orban je vešt taktičar. Koristi ankete koje naručuje njegova vlada da bi prepoznao strahove birača, a zatim kroz provladine medije i bilborde širom zemlje šalje poruke koje zvuče kao odgovor na te strahove. Taj recept mu je donosio pobede 2010., 2014., 2018. i 2022. godine.
Njegov politički model imao je i međunarodne simpatizere. Uz njega su lideri Slovačke, Gruzije, Alis Vajdel iz nemačke stranke AfD, Gert Vilders iz Holandije i Herbert Kikl iz Austrije. U SAD, deo MAGA republikanaca vidi u Orbanu simbol otpora modernim progresivnim narativima, a i aktuelni američki predsednik Donald Tramp svojevremeno je o njemu govorio s poštovanjem.
Ali koliko god mu rasla reputacija u inostranstvu, domaća slika bledi. Orban je, na primer, podržao rumunskog ultranacionalistu Đorđa Simiona, poznatog po neprijateljskom stavu prema Mađarima. Simion je izgubio u drugom krugu, ali šteta po imidž mađarskog lidera je već bila učinjena.
Ekonomija je još jedno bolno mesto. Mađarska, snažno oslonjena na izvoz u Nemačku i naročito na auto-industriju, više ne nudi ono što je nekada nudila – rast standarda i sigurnost. Privreda stagnira, ljudi osećaju da nema pomaka, a Orban „više ne isporučuje ono što je nekada mogao“.
Još je tu – ali sve više deluje kao da stoji na klizavom terenu.
Ako bi se zaista dogodilo da Viktor Orban izgubi izbore 2026. godine, to bi bio tektonski potres za političku scenu Mađarske i značajan trenutak za celu srednju Evropu.
Ne samo zbog promene lidera, već i zato što bi to bio kraj modela koji je decenijama izazivao i fascinirao istovremeno. Mađarska bi tada mogla da uđe u novo poglavlje, ne nužno liberalno, ali svakako – drugačije.
Webtribune.rs
