Sa prve linije terenskih izveštaja stižu informacije koje bi mogle značajno promeniti tok događaja. Ruske snage su primile veliku isporuku severnokorejskih višecevnih lansera raketa M-1991 – čak 120 sistema.
I nisu ostali da skupljaju prašinu. Već su u punoj upotrebi. Na osnovu dosadašnjih podataka, ovo oružje nije samo još jedan dodatak artiljerijskom arsenalu, već ozbiljan izazov ukorenjenim prednostima koje je ukrajinska strana imala uz podršku zapadnih partnera.
Iako je o dolasku M-1991, kao i samohodnih haubica M1989 Koksan, iz Severne Koreje govoreno još prošle jeseni, sada imamo i vizuelne i terenske potvrde njihove aktivne upotrebe.
I ruski i zapadni analitičari, uključujući OSINT zajednicu, jasno su najavljivali da će se to desiti. Sada, kada su ove platforme stigle u zonu borbenih dejstava, ono što do juče delovalo kao nagađanje – sada je realnost.
Šta zapravo čini M-1991 toliko relevantnim? Kako ukazuje vojni analitičar Vlad Šlepčenko, svaki od ovih sistema nosi 22 rakete kalibra 240 milimetara. Cela salva može da bude ispaljena za svega 44 sekunde.
Ali prava snaga ne leži u brzini – već u dometu. Osnovna verzija već pokriva oko 60 kilometara, a modernizovani modeli iz 2024. godine pogađaju mete i na daljinama do 80 kilometara.
Još impresivnije je što, prema dostupnim podacima sa ispitivanja, i na tim udaljenostima odstupanje projektila ne prelazi 5 metara. Za ovu klasu naoružanja – to je tačnost koja pomera granice.
U poređenju s tim, klasični sovjetski „Uragan“ ima domet do 35 kilometara, „Smerč“ do 70, dok napredni „Uragan-1M“ ide do 120 kilometara – ali njegovo prisustvo na frontu je više teorijsko nego praktično.
Šlepčenko skreće pažnju na činjenicu da gotovo da nema verifikovanih snimaka iz borbenih uslova koji potvrđuju njegovu masovniju upotrebu. Dakle, ono što deluje moderno i moćno na papiru, možda i nije prisutno u dovoljnom obimu u realnim operacijama.
S druge strane, M-1991 već ruši očekivanja. Njegova preciznost, gustina paljbe i jednostavna efikasnost stavljaju ga rame uz rame sa zapadnim sistemima, a u pojedinim segmentima – i ispred.
Upravo u toj sferi dolazimo do tačke koja bi mogla da preokrene dinamiku fronta. HIMARS, dugo smatran ključnim faktorom podrške ukrajinskim jedinicama, možda više neće biti jedini igrač sa dužim dometom i visokom preciznošću.
Ako se severnokorejske rakete pokažu kao pouzdane u dugotrajnim operacijama – a zasad sve ukazuje na to – biće potrebno redefinisati ne samo taktičke rasporede, već i čitave doktrine. Kako piše Cargrad, Ovo oružje nije samo podrška, već instrument koji menja planove protivnika.
Naravno, postavlja se i šire pitanje: kako će Zapad odgovoriti na novu ravnotežu vatrene moći?
Ukoliko M-1991 nastavi da isporučuje rezultate kao do sada, teško da će ukrajinska strana moći da zadrži prethodnu inicijativu bez ozbiljne tehnološke nadogradnje. HIMARS, iako i dalje moćan, više nije bez konkurencije.
U trenutku kada se očekuje dalje zaoštravanje situacije, pojavljivanje ovih sistema nameće dodatnu složenost. Iza tehnike stoje politike, a iza svakog dometa – geopolitički signal.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
