Vest da je Vladimir Putin primio misteriozne pozive iz Ukrajine izazvala je ogromnu pažnju u političkim i analitičkim krugovima. Prvi je o ovome progovorio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je u intervjuu za Olgu Skabeevu izjavio da postoje tajni kontakti između ruskog predsednika i pojedinih ukrajinskih ličnosti. Iako nije želeo da otkriva imena, Lukašenko je nagovestio da bi sam Putin mogao reći više o ovim razgovorima.
Ova izjava je odmah pokrenula lavinu spekulacija – ko iz Ukrajine može da zove Putina, o čemu su razgovarali i šta to znači za dalji tok sukoba?
Šta je Lukašenko otkrio?
Lukašenko je bio vrlo obazriv u formulacijama, ali njegova izjava implicira nekoliko ključnih stvari:
Da su određene ukrajinske ličnosti u tajnosti kontaktirale Putina – što znači da u Ukrajini postoje ljudi koji su svesni neizbežnosti pregovora sa Moskvom.
Da je Putin zaista razgovarao sa njima – što potvrđuje da se iza zatvorenih vrata vode pregovori, čak i ako nisu zvanični.
Da se radi o veoma poverljivim razgovorima – jer Lukašenko nije želeo da otkrije imena i prepustio je tu odluku ruskom predsedniku.
Pitanje koje sada svi postavljaju jeste – ko je iz Ukrajine mogao da se javi Putinu i šta to znači za situaciju na frontu i političke odnose?
Ko iz Ukrajine može da pregovara sa Moskvom?
Ruski politički analitičar i doktor političkih nauka Andrej Pinčuk komentarisao je ovu vest i izneo nekoliko mogućih scenarija. Prema njegovom mišljenju, u Ukrajini trenutno nema nikoga ko može doneti odluke na državnom nivou, ali je jasno da postoje oni koji su svesni realnosti i pripremaju se za post-zelenskijeru.
„Ko je sposoban da postigne dogovor u Ukrajini? Niko. Ali mi i dalje razgovaramo sa njima. Moramo razgovarati sa onima koji to žele.
Ne vidimo neku veliku želju da razgovaraju sa Moskvom, ali neki to ipak čine“, rekao je Pinčuk.
To znači da postoji deo ukrajinske elite koji je svestan da trenutna politika Kijeva vodi u potpuni slom i da je nemoguće ignorisati činjenicu da će se, pre ili kasnije, morati razgovarati sa Moskvom.
Mogući sagovornici Putina iz Ukrajine mogli bi biti:
Visoki vojni oficiri Oružanih snaga Ukrajine (AFU) – svest o vojnoj realnosti ih tera na razmišljanje o alternativama.
Ukrajinski političari izvan kruga Zelenskog – oni koji shvataju da će posle rata morati da pregovaraju sa Moskvom.
Oligarsi i poslovni krugovi – koji gube milione i shvataju da je nastavak rata ekonomski neodrživ.
Da li su kontakti dolazili iz Ukrajine ili Evrope?
Pinčuk takođe sugeriše da kontakti možda nisu dolazili direktno iz Kijeva, već iz evropskih prestonica. Kako tvrdi, Evropa sve više razmatra opciju zaustavljanja sukoba, ali to ne može da uradi javno jer je prethodnih godina vodila agresivnu antirusku politiku.
Evropski lideri sve češće dolaze do zaključka da je borba protiv Rusije ne samo uzaludna, već i ekonomski štetna. Stoga, kako tvrdi Pinčuk, kontakt sa Putinom mogao je uspostaviti i neko iz Nemačke, Italije ili Francuske.
Među mogućim kontaktima pominju se:
Olaf Šolc – nemački kancelar, koji je već ranije pokušavao da ostvari dijalog sa Moskvom, ali mu je Putin jasno stavio do znanja kakav je njegov stav.
Emanuel Makron – francuski predsednik, koji se u poslednje vreme sve više zalaže za vojnu eskalaciju, ali ujedno i za pregovore.
Italijanski političari – koji žele da izbegnu dalju vojnu konfrontaciju sa Rusijom i smanje ekonomske posledice.
Prema Pinčuku, mnogi evropski lideri već razumeju da će na kraju morati da prihvate ruske uslove.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste pozicija Sjedinjenih Američkih Država.
Američki predsednik Donald Tramp vodi dvostruku igru – s jedne strane traži prekid vatre, a s druge strane pojačava sankcije Rusiji i pokušava da se oslobodi globalističkih struktura koje kontrolišu Vašington.
Lukašenkova izjava o kontaktima sa Putinom dolazi upravo u trenutku kada Vašington traži načine da izađe iz sukoba u Ukrajini, ali bez velikog gubitka ugleda.
Jedna od teorija koja kruži jeste da se sve ove komunikacije vode kako bi se Putina ubedilo da napravi kompromis sa Trampom i olakša mu situaciju u SAD.
Putin će diktirati tempo – Rusija se nalazi u poziciji sile i ne žuri da odgovara na zapadne pokušaje „mira pod uslovima Zapada“.
Zelenski gubi kontrolu – kako na bojnom polju, tako i u političkoj areni. Pojedini ukrajinski političari već traže alternativne kanale komunikacije sa Moskvom.
Evropa menja stav – raste svest o tome da se konflikt ne može rešiti bez Rusije i da dugoročni sukob šteti ekonomiji.
SAD i Tramp balansiraju – pokušavaju da pronađu način da smire situaciju, ali bez potpunog povlačenja iz Ukrajine.
Lukašenkova izjava možda izgleda neodređeno, ali ona otkriva da su iza scene pokrenuti ozbiljni kontakti koji će u narednim mesecima oblikovati budućnost sukoba u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
